Srpska

Ќова чуда преподобног —ергиЉа –адоЬешког

ƒео 2. —ведочанство архимандрита »лиЉе (–еЉзмира)

ƒео 1

” виРеЬу коЉе Ље преподобном —ергиЉу дато о ученицима, мноштво птица ниЉе долетало само у манастир, веЮ и ван Ьегових зидина. ”ченици светог —ергиЉа су и манастирска братиЉа и мирЉани коЉи живе у близини “роЉицке Ћавре. ћноги од оних коЉи су допутовали у —ергиЉев ѕосад и остали ту да живе, и коЉи у прво време нису имали ни своЉину, чак ни неопходна средства за живот, сведочили су о томе како су у свему осеЮали очигледну чудесну помоЮ преподобног —ергиЉа.

јутор ових редова, коЉи Ље осам година живео у самоЉ Ћаври (као ученик средЬе богословске школе, као студент академиЉе, а затим и као сарадник) и Љош десет година у близини Ћавре, више пута Ље осеЮао помоЮ и покровитеЪство преподобног —ергиЉа. »пак, аутор неЮе говорити о себи. ќн Юе навести веродостоЉне догаРаЉе из живота оних коЉи су заиста достоЉни да се називаЉу ученицима преподобног —ергиЉа.

јрхимандрит »лиЉа (–еЉзмир). ‘ото: ј.–ахлина / ѕравославие.Ru јрхимандрит »лиЉа (–еЉзмир). ‘ото: ј.–ахлина / ѕравославие.Ru
††††

Ђ≈во, иде ученик преподобног —ергиЉаї

ќ томе како √оспод призива у редове ученика преподобног —ергиЉа, аутор би желео да исприча на примеру свог духовника, архимандрита »лиЉе (–еЉзмира; роР. 1944).

ќтац »лиЉа потиче из обичне украЉинске породице у коЉоЉ се од претходних генерациЉа по наследству сачувала искрена православна вера. Мегова мама Ље напамет знала акатист ѕокрову ћаЉке ЅожиЉе и често се молила по сеЮаЬу, а гладне 1947. године Ље стално читала акатист и плакала Ље. ќтац се борио у ƒругом светском рату, умро Ље од срчаног напада у 35. години, кад Ље мама носила седмо дете. «анимЪиво Ље да су родитеЪи ради венчаЬа пешке превалили 65 км, зато што Ље у ¬иницкоЉ области, где су живели, био отворен само Љедан храм, исто тако су се пешке и вратили, а недеЪу дана касниЉе су сазнали да Ље и оваЉ последЬи храм затворен.

” детиЬству Ље ЌиколаЉу (тако се отац »лиЉа звао пре монаштва) врло тешко ишло учеЬе.  ад Ље дошло време да крене у први разред мали  оЪа Ље добио оспице, 40 дана Ље провео у болници, а онда га Ље мама одвела у школу, где их Ље учитеЪица строго дочекала. „„итаЉ,“ Ц рекла Ље. ƒете, наравно, ниЉе знало да чита. „¬одите га, не може да стигне своЉе вршЬаке,“ Ц била Ље донета пресуда. ” школу Ље морао да крене годину дана касниЉе, кад му Ље било осам година, аваЉ, учеЬе му опет ниЉе ишло од руке. ћама Ље, видеЮи да се син секира, простодушно рекла: „ оЪа! ѕомоли се усрдно, учи лекциЉе, стави кЬиге под Љастук и лези да спаваш.“ ќн Ље тако и урадио, а уЉутру, кад се пробудио, осетио Ље као да му се укЪучила памет, глава му Ље постала слободна, бистра, и од тада Ље почео одлично да учи. Мегов ум се отворио исто тако чудесно, као и преподобног —ергиЉа, зато што Ље простодушно поверовао мами. „ѕо вери вашоЉ нека вам буде“ (ћт. 9, 29), каже √оспод »сус ’ристос. ЌиколаЉ Ље касниЉе увек био одликаш: у школи, у средЬоЉ техничкоЉ школи, у богословскоЉ школи и на академиЉи.

»з детиЬства се сеЮао како Ље Љедном мама донела похабане листиЮе Ц житиЉа светаца. ѕочео Ље да чита и у души Ље осетио склоност ка монаштву, ка подвизима духовног живота.  асниЉе Ље, истина, све то заборавио и жеЪи да се у потпуности посвети Ѕогу вратио се у зрелиЉим годинама. »пак, Љош у школским годинама Ље извргаван руглу због вере, запиткивали су га: ЂЎта ти се свиРа у тоЉ ÷ркви? ѕоп, црквеЬак, поЉац?ї ј он Ље одговорио: Ђ» поп, и црквеЬак, и поЉац Ц све ми се свиРа.ї

«авршио Ље за агронома. ѕочео Ље да ради, Љедном Ље отишао на усавршаваЬе у ƒЬепропетровск и тамо Ље од Љедног веруЉуЮег човека чуо: Ђ” ѕочаЉеву лепо певаЉу, а у “роЉице-—ергиЉевоЉ Ћаври Ље као на небу.ї » ЌиколаЉ Ље одмах отишао у Ћавру да чуЉе манастирско поЉаЬе. “амо му Ље пророчки указано на даЪе служеЬе.

—местио се код Љедне баке. ќна га Ље гледала неко време, па Ље рекла: Ђќд вас Юе бити добар поп.ї ј ЌиколаЉ се Љош ниЉе ни спремао за богословску школу. ”питао Љу Ље: Ђ ако знате?ї - Ђѕа зато што се добро молите.ї

” Ћаври Ље ЌиколаЉ ушао у црквицу коЉа се у народу зове ћихеЉевска и коЉа Ље саграРена у част ЉавЪаЬа ћаЉке ЅожиЉе преподобном —ергиЉу. “амо Ље у то време с народом био старац схиархимандрит ћихеЉ, онижег раста, коЉи се спремао да служи молебан. » одЉедном Ље рекао: Ђ–азмакните се, ево иде ученик преподобног —ергиЉа. ѕропустили су ЌиколаЉа напред. £ош увек ниЉе одлучио до краЉа шта Юе бити, а веЮ му се откривало Ьегово призваЬе да постане монах у обитеЪи преподобног —ергиЉа. “ако га Ље √оспод призвао да служи ÷ркви у МеговоЉ светоЉ Ћаври.

ƒесио се и треЮи догаРаЉ. ЌиколаЉа су одвели код старца, оца “еодорита, коЉи Ље одмах обратио пажЬу на Ьега и рекао: ЂƒоРи код мене после ручка.ї „им се трепеза завршила отац “еодорит га Ље повео на други спрат у келиЉу оца ћатеЉа и такоРе Ље пророчки предсказао: Ђќче ћатеЉе, ово Ље наш будуЮи сабрат, узми га за певницу. ѕомози му да се припреми за богословиЉу.ї ” совЉетским годинама, кад су због вере православни хришЮани подвргавани суровим прогонима √оспод их Ље тешио и крепио даЉуЮи им благодатне дарове, измеРу осталог и прозорЪивост.

ѕрошло Ље Љош неко време, ЌиколаЉ Ље предао документа за упис у средЬу богословску школу, и веЮ су почели прогони, уобичаЉени за совЉетско време Ц по месту становаЬа су га веЮ тражили радници  √Ѕ, био Ље приморан да одмах напусти родну куЮу и да у ћоскву не иде директним возом, веЮ с преседаЬима.

£ош док се школовао на богословиЉи, 1969. године, примио Ље монашки постриг и од тада свом душом служи —ветоЉ “роЉици као Љедан од ученика преподобног —ергиЉа.

¬иРеЬе преп. —ергиЉу о ученицима. ¬иРеЬе преп. —ергиЉу о ученицима.
††††

∆елео бих да истакнем да су Ъуди коЉи су у Ћавру дошли у послератно совЉетско време исповедници. «ато што Ље отиЮи у манастир у то време Ц значило заиста свом душом исповедати ’риста. ќни су дисциплиновани и потпуно посвеЮени ÷ркви. ќви монаси немаЉу ни аутомобиле, ни викендице, ни станове, и уопште немаЉу никакву личну имовину, управо они су прави наставЪачи традициЉа коЉе Ље утемеЪио преподобни —ергиЉе –адоЬешки.

„Ќиси оставЪена“

ќтац »лиЉа Ље причао догаРаЉ из стварног живота, коЉи Ље имао непосредне везе с Ьим, и коЉи може подсетити на казиваЬе из житиЉа древних светаца. ƒевоЉка из града —труЬина, из ¬ладимирске области, ЋидиЉа ћуравЉова, 1975. године Ље била на самрти због рака леве доЉке.

Ѕолест се поЉавила на следеЮи начин. ЋидиЉа, коЉа Ље имала двадесет и нешто година, радила Ље у дечЉем диспанзеру, коЉи се налази у близини железничке станице —ергиЉевог ѕосада (у совЉетско време град се звао «агорск). £едног дана кад Ље ЋидиЉа радила до касне вечери, на путу коЉим се обично враЮала куЮи, ископан Ље ров Ц полагане су инсталациЉе за греЉаЬе. Ќе знаЉуЮи ништа о томе девоЉка Ље изашла с посла кад Ље веЮ пао мрак, ниЉе приметила Љаму и пала Ље. £ако се ударила у груди, али пошто Ље била млада, ниЉе томе придавала неки веЮи значаЉ. ЌиЉе се обраЮала лекарима мислеЮи да Юе бол проЮи и сам по себи. ј на месту убоЉа се постепено створила тврда материЉа, тумор коЉи се касниЉе претворио у рак.

ƒошло Ље до тога да Ље у ћоскви морала да се обави врло компликована операциЉа: одстраЬена ЉоЉ Ље лева доЉка. ѕобоЪшаЬа ниЉе било, и не само то, болест Ље прешла и на десну доЉку. ЋидиЉа Ље била веруЉуЮа, али Ље пала у очаЉ.  ад Ље била сама у болничкоЉ соби завапила Ље √осподу и заплакала Ље: Ђ√осподе, па Ља сам веруЉуЮа, зашто толико патим?ї ” том тренутку ЉоЉ се Љавила ћаЉка ЅожиЉа, као што се слика на икони Ђ азанскаї и рекла Ље: ЂЋидиЉа, зашто очаЉаваш? Ќиси оставЪена.ї ѕосле ових кратких речи виРеЬе Ље престало. ј лекари су отпустили девоЉку из болнице као безнадежан случаЉ.

Мена мама Ље стално ишла у Ћавру и отац »лиЉа, коЉи Ље добро познавао ову породицу, упитао Ље: Ђ ако вам Ље ЋидиЉа?ї ∆ена Ље заплакала и рекла Ље: Ђ√отово Ље, веЮ Ље у врло тешком стаЬу, али Љош помало може да се креЮе.ї ќтац »лиЉа Ље посаветовао да се под хитно служи ЉелеосвеЮеЬе за ЋидиЉу. ќвде би требало обЉаснити да су у току совЉетских година власти строго ограничавале богослужбени живот ÷ркве, било Ље забраЬено служити ЉелеосвеЮеЬе у Ћаври. ќдлучено Ље да се оно служи на сопствени страх и ризик, таЉно, у храму у част ЉавЪаЬа ћаЉке ЅожиЉе преподобном —ергиЉу с почетком братског молебана. £елеосвеЮеЬе Ље почело у двадесет до шест уЉутру. ќсим саме ЋидиЉе, присуствовале су Ьене мама и сестра. ќтац »лиЉа се сеЮа да Ље таЉна праЮена молитвом са сузама и дубоком вером у помоЮ ЅожиЉу.

јрхимандрит »лиЉа (–еЉзмир). ‘ото: ¬ладимир £евдокимов јрхимандрит »лиЉа (–еЉзмир). ‘ото: ¬ладимир £евдокимов
††††

ѕосле ЉелеосвеЮеЬа отац Ље саветовао ЋидиЉи да се три пута заредом причести. “ако Ље и учинила Ц сваки други-треЮи дан, колико Ље могла. “их дана отац »лиЉа Ље срео ЋидиЉину маму и после првог и другог ѕричешЮа Ље упитао: Ђ ако Ље ЋидиЉа?ї ћама Ље одговорила: Ђќнако. ЌиЉе лоше.ї ј након што се кЮерка треЮи пут причестила мама Ље сама дотрчала код оца и рекла Ље: ЂЋидиЉа се исцелила.ї ЋидиЉа се заиста потпуно исцелила. –ана се зацелила, остао Ље само бели белег на левоЉ доЉци као знак некадашЬег злоЮудног тумора. «атим Ље отишла у исту болницу на преглед и кад су доктори коЉи су Ље лечили, професори, видели да Ље здрава, веома су се зачудили, па су чак и заплакали Ц мислили су да више ниЉе меРу живима. ”брзо се удала за ученика богословиЉе. –одила Ље троЉе деце. —ад Ље Ьен наЉстариЉи син свештеник, служи у парохиЉи и има своЉу децу. ќвакву милост Ље √оспод показао према Ъудима коЉи живе у близини “роЉицке Ћавре и коЉи су примили таЉну ЉелеосвеЮеЬа у обитеЪи.

ћилост према бившоЉ безбожници

ќтац »лиЉа Ље такоРе причао о познатом догаРаЉу коЉи се десио у совЉетско време. ” годинама ’рушчовЪевих прогона Љедан од задатака коЉе Ље влада земЪе поставЪала себи било Ље да се смаЬи религиозност у народу и често су се издавали налози за скидаЬе крстова с храмова. ¬ише пута су се овакви покушаЉи завршавали очигледном ЅожиЉом казном. “ако Ље Љедан човек сео за волан трактора, чиЉа саЉла Ље вукла куполу храма, пребацио Ље у прву брзину, лагано Ље кренуо, али Ље гвоздена саЉла пукла, одскочила Ље од куполе и ударила возача у главу и усмртила га Ље. ƒруги Ље почео да демонтира крст, а Ьегова мала кЮерка се у то време играла у свом дворишту с примусом на керозин, запалила ЉоЉ се хаЪина и погинула Ље док Ље отац скидао крст. јли шта Ље руководиоцима преостало да чине? » Љедна жена коЉа Ље у свом краЉу била на високоЉ дужности, била Ље приморана да лично скида крст, после чега Ље оглувела и онемела. ѕокаЉаЬу и сузама ниЉе било краЉа, чинило се да Юе казна за безбожни поступак остати за цео живот. Ќа краЉу Ље сазнала за преподобног —ергиЉа у «агорску и за то да ѕреподобни често помаже Ъудима. ∆ена Ље уз помоЮ блиских Ъуди успела да организуЉе одлазак у Ћавру.  ад Ље дошла у “роЉицку обитеЪ, целивала Ље свете мошти преподобног —ергиЉа и после тога су ЉоЉ се вратили говор и слух.

(ЌаставиЮе се.)

—ведочанства Ље сакупио Ракон ¬алериЉе ƒухаЬин

—а руског ћарина “одиЮ

23 / 07 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0