Srpska

—традаЬе и чудеса великомученика ƒимитриjа —олунског

—вети великомученик ƒимитриЉе роди се од високородних и побожних родитеЪа у граду —олуну. Мегов отац беше воЉвода —олунски, и потаЉно вероваше у √оспода нашег »суса ’риста и служаше My; но не усуРиваше се да Љавно исповеда пресвето име Мегово због великог гоЬеЬа хришЮана у то време од стране незнабожних царева. ”нутар палата своЉих он имаРаше скупоцени бисер вере ’ристове: у таЉноЉ молитвеници држаше две свете иконе, украшене златом и драгим камеЬем: на ЉедноЉ од Ьих беше изображен √оспод наш »сус ’ристос, а на другоЉ ѕресвета Ѕогомати. ѕред овим светим иконама свагда прислужуЉуЮи кандила и кадеЮи тамЉаном, он се са Љедноверном супругом своЉом моЪаше истинитоме Ѕогу, живеЮем на висинама, и £единородном —ину Меговом, и —вебеспрекорноЉ ¬ладичици. ј беху они и веома милостиви према сиротиЬи, и чиЬаху велика добра невоЪнима. јли због Љедне ствари веома туговаху: они не имаРаху деце. » усрдно се моЪаху Ѕогу да им подари наследника. » после дуго времена Ьихова жеЪа би испуЬена: —вевишЬи услиши Ьихове молитве и подари им сина, овог светог ƒимитриЉа. ќваЉ дар ЅожЉи силно обрадова родитеЪе, и они узнесоше велику благодарност Ѕогу. ” тоЉ ЬиховоЉ радости узе учешЮа и сав —олун. » благодарни родитеЪи приредише велике гозбе убогима.

 ада дете толико одрасте, да Ље могло познати и схватити истину, родитеЪи га уведоше у своЉу домаЮу молитвеницу, и показуЉуЮи му свете иконе рекоше: ≈во иконе £единог »стинитог Ѕога, коЉи Ље створио небо и земЪу, а ово Ље икона ѕресвете Ѕогородице. - » родитеЪи научише ƒимитриЉа светоЉ вери, казуЉуЮи му све чиме човек може познати √оспода нашег »суса ’риста, и излажуЮи му све што показуЉе ништавост поганих богова незнабожачких и бездахних идола Ьихових. » ƒимитриЉе, умудрен речима родитеЪа своЉих и особито благодаЮу ЅожЉом коЉа поче деЉствовати у Ьему, познаде истину, и свом душом поверова у √оспода, и поклонивши се светим иконама он их целива од свег срца. “ада родитеЪи кришом дозваше свештеника и неке од познатих им хришЮана, и у своЉоЉ таЉноЉ молитвеници крстише ƒимитриЉа ” име ќца и —ина и —ветога ƒуха.

††††

ѕримивши свето крштеЬе, ƒимитриЉе изучаваше закон ЅожЉи, и растиЉаше телом и разумом, пеЬуЮи се лествицом врлина из силе у силу, и благодат ЅожЉа беше на Ьему просвеЮуЉуЮи га и умудруЉуЮи га. ј када ƒимитриЉе постаде пунолетан, Ьегови се родитеЪи преселише из овог временог живота, оставивши своме сину не само своЉа имаЬа него и пример богоугодног живота. ÷ар пак ћаксимиЉан, дознавши за смрт воЉводе —олунског, позва к себи Ьеговог сина ƒимитриЉа. ѕриметивши да Ље паметан и храбар, цар га постави за царског намесника целе —олунске области. » повераваЉуЮи му такву дужност, он му рече: „уваЉ отачаство своЉе, и очисти га од безбожних хришЮана, убиЉаЉуЮи свакога коЉи призива име –аспетога.

ѕримивши од цара чин, ƒимитриЉе се врати у —олун, с почастима дочекан од граРана. » одмах поче пред свима Љавно исповедати и прославЪати √оспода нашег »суса ’риста, и све учити светоЉ вери; и постаде за —олуЬане други апостол ѕавле, приводеЮи многобошце к познаЬу истинитога Ѕога и искореЬуЉуЮи безбожно многобоштво. Ќо глас о томе брзо доРе и до самог цара ћаксимиЉана. » сазнавши да Ље царски намесник ƒимитриЉе хришЮанин и да Ље веЮ многе обратио у своЉу веру, цар се силно разгЬеви. » баш у то време, враЮаЉуЮи се из рата са —арматима, цар се задржа у —олуну. Ќо Љош пре доласка ћаксимиЉана у град, ƒимитриЉе предаде своме верном слузи Ћупу све своЉе имаЬе, и богатство: злато, сребро, драго камеЬе и хаЪине, што му беху остали после родитеЪа, да их брзо разда убогима и невоЪнима. ѕритом рече: –аздаЉ ово земаЪско богатство, да потражимо себи небеско. - ј сам стаде молити се и постити се, припремаЉуЮи се за мученички венац. ††

÷ар пак одмах стаде проверавати, да ли Ље истина што Ље чуо о ƒимитриЉу. ј ƒимитриЉе ступивши пред цара, неустрашиво исповеди да Ље хришЮанин, и наружи незнабожачко многобоштво. ÷ар нареди да исповедника посаде у тамницу. ”лазеЮи у тамницу, светитеЪ се моЪаше речима пророка ƒавида: √осподе, похитаЉ да ме избавиш! £ер си ти трпЪеЬе моЉе, √осподе! √осподе, ти си поуздаЬе моЉе од младости моЉе. “ебе се држим од роРеЬа; од утробе матере моЉе ти си бранич моЉ; тобом се хвалим свагда. –адуЉу се уста моЉа кад певам теби, и душа моЉа коЉу си избавио. » Љезик моЉ сваки дан казуЉе правду твоЉу (ѕс. 69, 2; 70, 5.6.23.24).

» сеРаше свети ƒимитриЉе у тамници као у светоЉ палати, хвалеЮи и славеЮи Ѕога. ј Раво, желеЮи да га уплаши, претвори се у шкорпиЉу и хтеде да светитеЪа угризе за ногу. ѕрекрстивши се, светитеЪ без икаквог страха згази шкорпиЉу ногама, изговараЉуЮи ƒавидове речи: Ќа аспиду и на гуЉу наступаЮеш и газиЮеш лава и змаЉа (ѕс. 90, 13). » док светитеЪ тако сеРаше у тамници, Ьега посети анРео ЅожЉи, коЉи му се Љави у великоЉ светлости са прекрасним раЉским венцем, и рече му: ћир ти, страдалче ’ристов, буди храбар и крепи се! - —ветитеЪ одговори: –адуЉем се о √осподу и веселим се о Ѕогу —пасу моме! - ќво виРеЬе Љош више распали у срцу светитеЪевом Ъубав к Ѕогу, и он све Љаче и Љаче жеЪаше да крв своЉу пролиЉе за ’риста.

” то време цар приреРиваше игре и представе: Љер имаРаше Љедног истакнутог мегданЯиЉу, пореклом ¬андалина,[2] по имену ЋиЉе. «а ЋиЉеве мегдане цар направи нарочито позориште, са бином , на стубовима. ƒоле испод те бине беху пободена копЪа са оштрицама увис.  ада би ЋиЉе некога у хрваЬу победио, он би га ринуо одозго са те бине на читаву шуму усправЪених копЪа. ”наокруг стаЉаше незнабожачки народ са своЉим царем, и увесеЪаваху се, како се неко бедно Ъудско биЮе увиЉа у мукама на копЪима, докле не издахне. ћеРу невиним жртвама беху и многи хришЮани. £ер када се некога дана нико не би добровоЪно приЉавио на мегдан ЋиЉу, тада су по наредби царевоЉ хришЮани вучени силом, да се боре са ЋиЉем. ћеРу гледаоцима беЉаше Љедан младиЮ хришЮанин, поимену Ќестор. Мега светоЉ вери беше научио сам свети ƒимитриЉе. √ледаЉуЮи то ужасно увесеЪаваЬе незнабожачко, Ќестору се срце параше од бола. «апаЪен ревношЮу, он се реши да изаРе сам на мегдан Яиновскоме ЋиЉу. Ќо претходно оде у тамницу светоме ƒимитриЉу, исприча му све што ради ЋиЉе, и замоли од светог ƒимитриЉа благослов и молитве да би могао на мегдану победити тог немилосрдног човекоубицу. —вети ƒимитриЉе га благослови, осени га крсним знаком, и прорече му: ЋиЉа Юеш победити, али Юеш за ’риста пострадати.

ƒошавши хитно до позоришта, Ќестор громогласно ускликну: Ѕоже ƒимитриЉев, помози ми! - «атим изаРе на мегдан ЋиЉу, ступи у борбу са Ьим, и с ЅожЉом помоЮи савлада ЋиЉа, обори га и рину на оштра копЪа, где тешки Яин брзо наРе смрт. ѕогибиЉа ЋиЉева силно ожалости цара, и он одмах нареди да блаженог Ќестора посеку мачем.[3] јли то не утеши цара, и он сав дан таЉ и сву ноЮ туговаше због ЋиЉа. ƒознавши пак да Ље Ќестор изашао на мегдан ЋиЉу са благословом ƒимитриЉа, цар нареди да и ƒимитриЉа убиЉу копЪима. £ер свирепи мучитеЪ расуРиваше овако: ЋиЉе умре ринут руком Ќестора на оштра копЪа, тако и ƒимитриЉе нека копЪима буде прободен; с истом смрЮу нека он умре какву он приреди нашем Ъубимцу ЋиЉу.

Ќо безумни мучитеЪ обмаЬиваше себе, сматраЉуЮи да Ље смрт праведника и грешника подЉеднака; Љер смрт грешника Ље Ъута, а смрт праведника скупоцена Ље пред √осподом. » чим стаде свитати двадесет шести октобар воЉници уРоше у тамницу, и затекоше светог ƒимитриЉа где стоЉи на молитви, и избодоше га копЪима. “ако исповедник ’ристов предаде чесну и свету душу своЉу у руке √оспода овог ’риста. ј тело Ьегово, бачено на земЪу и поругано, хришЮани таЉно узеше ноЮу и сахранише чесно.

††††

 ада воЉници копЪима пробадаху у тамници светога ƒимитриЉа, ту се налажаше верни слуга Ьегов, гореспоменути Ћуп. ќн узе ризу господара свог, оквашену чесном крвЪу Ьеговом, a а и прстен Ьегов умочи ” крв. “ом ризом и тим прстеном он чиЬаше многа чудеса, исцеЪуЉуЮи сваку болест и изгонеЮи зле духове. √лас о тим чудесима пронесе се по целом —олуну, те се сви болесници стадоше стицати к Ћупу.  ада за то сазнаде ћаксимиЉан, он нареди да ухвате блаженога Ћупа и да му одсеку главу. » тако, добри слуга оде за господаром своЉим светим ƒимитриЉем ка √осподу, у небеске обитеЪи.

ѕошто проРе доста времена и гоЬеЬе хришЮана престаде, над гробом светог ƒимитриЉа би подигнут мали храм. » биваху у Ьему многа чудеса, и разни болесници се исцеЪиваху од своЉнх болести. “ако Љедан знаменити велможа из »лириЉе, по имену ЋеонтиЉе, тешко болестан од неизлечиве болести, са вером прибеже к светом великомученику ƒимитриЉу.  ада га унесоше у храм и положише иа оном месту где беху погребене мошти светога великомученика, он тог часа доби исцеЪеЬе и устаде потпуно здрав, благодареЮи Ѕога и славеЮи Ьеговог угодника светог ƒимитриЉа. ” знак захвалности светитеЪу ЋеонтиЉе реши да славном великомученику подигне велику и прекрасну цркву. «ато преРашЬи мали храм би порушен; и када почеше копати ров за темеЪ, обретоше мошти светога великомученика потпуно читаве и нетЪене; из Ьих истицаше миомирисно миро, и сав се град испуни мирисом. Ќа то се слеже много народа. —вете мошти бише с великом радошЮу изваРене из земЪе, при чему се огромно мноштво болесника исцели помазуЉуЮи се истичуЮим миром. ЋеонтиЉе, радуЉуЮи се не толико своме исцеЪеЬу колико обретеЬу светих моштиЉу, убрзо заврши започето дело, и подиже на том месту предивни храм у име светога ƒимитриЉа. “у и бише положене чесне мошти светога великомученика у ковчегу, окованом златом и сребром и украшеном драгим камеЬем. ”сто ЋеонтиЉе купи Ьиве и винограде и поклони их новоподигнутоЉ цркви за издржаваЬе Ьених свештенослужитеЪа. ј када ЋеонтиЉу доРе време да се врати у своЉу постоЉбину, он намисли да понесе са собом Љедан део светитеЪевих моштиЉу, да би у своме отачаству подигао цркву светоме ƒимитриЉу. Ќо светитеЪ му се Љави и запрети му да се не дрзне узети ни делиЮ Ьегових моштиЉу. “ада ЋеонтиЉе узе само плаштаницу обагрену светитеЪевом крвЪу, положи Ље у златни ковчег, па крену у »лириЉу. ѕутем збише се многа чудеса од те плаштанице на молитве светог великомученика. “ако, када Ље ЋеантиЉу ваЪало преЮи Љедну веома велику и силном буром усталасану реку,[5] Ьега —попаде страх и ужас, но утом Ьему се Љави свети ƒимитриЉе и рече:  овчег са плаштаницом узми у руке и не боЉ се. - ЋеонтиЉе поступи тако, те и он и сви што беху с Ьим среЮно преРоше преко реке. ј када стиже у своЉе отачаство ЋеонтиЉе подиже велеЪепну цркву светом великомученику ƒимитриЉу. ѕризиваЉуЮи са вером име овог светог великомученика ’ристовог, ЋеонтиЉе молитвама светитеЪевим сатвори чудеса. ≈парх »лириЉе ћарин беше тешко болестан: цело тело Ьегово од главе до ногу беше покривено ранама и гноЉем. Мега ЋеонтиЉе избави од ове болести молитвама своЉим светом ƒимитриЉу. »сто тако он славно исцели Љедног крвоточивог призиваЉуЮи светог ƒимитриЉа; изагна Равола из Љедног бесомучника, и многа друга чудеса учини.

Ќо нарочито многа чудеса биваху у —олуну, где почиваху мошти светог великомученика ƒимитриЉа. “ако, Љедном се у цркви светог великомученика догоди пожар. ѕри томе особито силно би оштеЮен сребрни свод над моштима угодника ЅожЉег: од огЬа се истопи. “адашЬи архиепископ £евсевиЉе веома се стараше да поново начини свод. јли он имаРаше сувише мало сребра. ” самоЉ пак цркви беЉаше сребрни трон, коЉи од пожара ни наЉмаЬе не би оштеЮен. » архиепископ намисли да таЉ трон претопи и начини свод над гробом светог великомученика, али ту своЉу намеру он Љош никоме не откриваше. Ho y то време Љедном побожном презвитеру при тоЉ цркви ƒимитриЉу, Љави се свети великомученик ƒимитриЉе и рече му: »ди и кажи епископу града: He усуРуЉ се претапати трон коЉи се налази у моЉоЉ цркви. - ѕрезвитер ƒимитриЉе одмах оде к £евсевиЉу и рече му да одустане од своЉе намере. јрхиепископа наЉпре силно поразише презвитереве речи; али затим, сматраЉуЮи да Ље презвитер ƒимитриЉе могао на неки начин дознати Ьегову намеру, престаде се чудити томе, па чак и укори презвитера. » након неколико дана архиепископ Љош и нареди да му дозову маЉсторе. ”том к архиепископу £евсевиЉу по други пут доРе презвитер ƒимитриЉе и рече: —вети великомученик се поново Љави мени грешноме у сну и нареди ми да ти кажем: из Ъубави према мени не претапаЉ трон. - јрхиепископ и овога пута грубо дочека презвитера, али ипак не нареди да се трон претопи. ћеРутим кроз извесно време он опет хтеде да трон претопи, но свети ƒимитриЉе се Љави истом презвитеру и рече: He тугуЉте, Ља се сам бринем о моме храму и граду; препустите мени самом бригу о томе.

„увши то, архиепископ се веЮ не могаде уздржати од суза, и рече присутнима: ѕричекаЉмо мало, браЮо, Љер нам своЉу помоЮ обеЮа сам угодник ’ристов. - јрхиепископ не стиже ни да заврши своЉу реч, а оно доРе Љедан —олунски граРанин по имену ћина и донесе са собом седамдесет пет фунти[6] сребра. » рече ћина: „есто ме Ље свети ƒимитриЉе избавЪао од опасности, па ме Ље чак и од смрти спасао. £а сам одавна хтео да дам поклон моме милостивом покровитеЪу и дивном заштитнику. ј данас ме од самога Љутра неки глас подстиче на то и говори: »ди и учини то што одавна намераваш да учиниш. - ѕредаЉуЮи сребро, ћина изрази жеЪу да се то сребро употреби за свод над гробом великомученика. ѕосле тога Љавише се и други солунски граРани и донеше сребра. ќд тих поклона би израРен диван свод над гробницом светог великомученика ƒимитриЉа.

ћного пута Ље свети великомученик ƒимитриЉе на чудесан начин спасавао своЉ град —олун од варварских наЉезда и опасности. “ако, за цароваЬа ћаврикиЉева[7] јвари[8] затражише велики данак од житеЪа ¬изантиЉе, али ћаврикиЉе одби да испуни Ьихово тражеЬе. “ада јвари сабраше велику воЉску, саставЪену махом од —ловена, и решише да узму —олун, чувен трговачки град огромних богатстава. ÷ар ћаврикиЉе посла воЉску у —олун, у коме Ље пре тога куга била поморила силан свет, те тако веома смаЬила броЉ —олунских житеЪа; а неприЉатеЪска воЉска, коЉа Ље ишла на —олун, износила Ље око сто хиЪада Ъуди. Ќа десет дана пре но што стиже под —олун неприЉатеЪска воЉска, свети ƒимитриЉе се Љави архиепископу £евсевиЉу и каза му да граду прети страховита опасност. Ќо —олуЬани сматраху, да неприЉатеЪска воЉска неЮе тако брзо стиЮи до —олуна. ћеРутим, неприЉатеЪ се неочекивано поЉави недалеко од градских бедема. » могао Ље без сметЬе уЮи ноЮу у град, да га десница —вевишЬега, на молитве светога ƒимитриЉа, не задржа на необичан начин недалеко од града. £ер неприЉатеЪи сву ноЮ престоЉаше под зидинама Љедног од утврРених манастира, коЉи су се налазили изван града —олуна, сматраЉуЮи то за —олун. A кад свану, они увидеше своЉу погрешку и кренуше на сам град. ЌеприЉатеЪски одреди право поРоше у напад, али се на бедему градском на очиглед свиЉу поЉави свети ƒимитриЉе у виду наоружаног воЉника, и првог неприЉатеЪског воЉника коЉи се попе на бедем, он порази копЪем и збаци са бедема. ј падаЉуЮи повуче за собом друге коЉи наступаху; тада одЉедном неприЉатеЪе захвати страх, и они одмах одступише. јли опсада се не заврши; уствари она Ље тек почиЬала. Ќа догледу тако огромне воЉске неприЉатеЪске, житеЪе града обузе очаЉаЬе, и у почетку сви сматраху да Ље пропаст града неизбежна. јли потом, видевши бекство неприЉатеЪа и заштиту чудесног заштитника, они се охрабрише и стадоше се надати да заштитник —олуна, свети ƒимитриЉе, неЮе оставити своЉ родни град и неЮе га препустити неприЉатеЪима. ћеРутим, неприЉатеЪи почеше опсаРивати град, довлачеЮи убоЉна оруРа, потресати темеЪе градских бедема; кише од стрела и камеЬа, бацаних из убоЉних справа, као облаци замрачиваху светлост дана. —ва нада житеЪима града беше помоЮ с неба, и силан народ испуЬаваше цркву светог ƒимитриЉа. ” то време беЉаше у граду Љедан богобоЉажЪив и веома врлинаст човек по имену »лустриЉе. ƒошавши ноЮу к цркви светог великомученика ƒимитриЉа, »лустриЉе се у црквеном трему усрдно моЪаше Ѕогу и Меговом славном великомученику да заштите град Ьегов од неприЉатеЪа. » одЉедном Ьему би виРеЬе: виде он где цркви доРоше два светла младиЮа, слични царским телохранитеЪима; а беху то ангели ЅожЉи. Мима се врата црквена сама отворише, и они уРоше у цркву. ”Ре за Ьима и »лустриЉе, желеЮи да види шта Юе бити потом. ”шавши, они громогласно рекоше: √де Ље господин што овде живи? - » гле, поЉави се неки други младиЮ, сличан слузи, и упита их: Ўто вам он треба? - ќни одговорише: √оспод нас посла к Ьему да му нешто кажемо. - ”казуЉуЮи на светитеЪев гроб, слуга рече: ќнде Ље. - ќни рекоше слузи: »звести га о нама.

“ада слуга трже завесу, и свети ƒимитриЉе им изиРе у сусрет онакав какав се виРа на иконама; а блисташе као сунце, тако да »лустриЉе од страха и ослепЪуЉуЮег блеска не беше у стаЬу гледати у светитеЪа. ƒошавши младиЮи поздравише светог ƒимитриЉа; а он им одговори: Ѕлагодат нека буде с вама! „ега ради доРосте к мени? - ќни му рекоше: √оспод нас посла твоЉоЉ светости, нареРуЉуЮи ти да оставиш град и одеш к Мему, Љер ќн хоЮе да град преда неприЉатеЪима. - „увши то, свети великомученик обори главу и Юуташе лиЉуЮи сузе. ј слуга рече дошавшима: ƒа сам знао да Юе ваш долазак ожалостити мога господара, Ља га не бих обавестио о вама. - “ада и свети великомученик поче говорити: “ако ли Ље угодно √осподу моме? тако ли хоЮе ¬ладика свих и свега, да град, искупЪен Меговом скупоценом крвЪу, буде предат у руке неприЉатеЪима, коЉи не знаЉу Мега, и не веруЉу у Мега, нити поштуЉу свето име Мегово? - Ќа то дошавши одговорише: ƒа тако ниЉе угодно ¬ладици нашем, ќн нас не би послао к светости твоЉоЉ. - “ада свети ƒимитриЉе рече: ЅраЮо, идите и реците ¬ладици моме, да слуга Мегов ƒимитриЉе говори овако: „овекоЪубиви ¬ладико √осподе, знам милосрРе “воЉе; оно превазилази грехе наше; чак ни безакоЬа целога света не могу надвисити милосрРе “воЉе; “и си ради грешника пролио свету крв —воЉу, и душу —воЉу положио за нас; стога покажи сада милост —воЉу и на овоме граду, и не нареРуЉ ми да га оставим. “и си ме сам поставио за стражара овога града; дозволи ми да се угледам на “ебе, ¬ладику Moга: даЉ ми да душу своЉу положим за житеЪе овога града; и ако они погину, нека погинем и Ља с Ьима. √осподе, не погубЪуЉ град у коме се призива свето име “воЉе; Љер, ако Ъуди ови и сагрешише, они од “ебе ипак не одступише. ќ, “и си Ѕог оних коЉи се каЉу. - ƒошавши младиЮи упиташе светог ƒимитриЉа: “ако ли одговарати √осподу коЉи нас Ље послао? - —ветитеЪ рече: ƒа, тако одговараЉте, браЮо, Љер знам да се √оспод не гЬеви Љеднако, нити се срди довека (ѕс. 102, 9). - –екавши то, свети великомученик уРе у гробницу и свештени ковчег се затвори; а ангели што бесеРаху с Ьим постадоше невидЪиви.

—ве то »лустриЉе виде и чу у чудесном и страшном виРеЬу. ј кад се заврши виРеЬе он доРе себи, и веома се чуРаше; па павши на земЪу он узнесе благодарност светом великомученику што се стара о граду и моли √оспода да житеЪи —олуна не буду предани у руке неприЉатеЪа. ј кад свану дан »лустриЉе обавести своЉе суграРане о своме виЮеЬу, и храбраше их да се Љуначки боре против неприЉатеЪа. „увши казиваЬе »лустриЉево, сви са сузама вапиЉаху к Ѕогу иштуЮи милост од Мега, и призиваху у помоЮ светог ƒимитриЉа. » светитеЪевом помоЮи и заузимаЬем град остаде читав: Љер неприЉатеЪ убрзо са стидом одступи од градских бедема, пошто не беше у стаЬу заузети град, чуван великим угодником ЅожЉим. ” седми дан опсаде неприЉатеЪ се без икаквог видЪивог разлога даде у панично бекство, побацавши своЉе шаторе и опсадна оруРа. Ќаредног дана се неки од побеглих неприЉатеЪа вратише и причаху ово: ќд самог првог дана опсаде ми видесмо у вас такво мноштво заштитника, да су они далеко превазилазили нашу воЉску. ћи смо држали да се воЉска у вас скрива иза бедема. » Ључе она одЉедном изврши Љуриш на нас, и ми побегосмо. - “ада их зачуРени граРани упиташе:: ј ко Ље предводио воЉску? - ќни одговорише: ћи видесмо огЬеног блистаЉуЮег мужа на белом коЬу у белом као снег оделу. - „увши то, граРани —олуна разумеше ко Ље отерао неприЉатеЪа у бекство. “ако свети ƒимитриЉе одбрани своЉ град.

ѕосле овог одступаЬа неприЉатеЪске воЉске од —олуна, убрзо друга несреЮа снаРе оваЉ град. £ер ова огромна неприЉатеЪска воЉска за време опсаде опЪачка све житне резерве, те у самом граду настаде велика глад: од недостатка хране Ъуди стадоше умирати у великом броЉу. ¬идеЮи да Ьегов родни град пропада од глади свети ƒимитриЉе се неколико пута ЉавЪао на лаРама по мору, обилазио пристаништа и многа острва, нареРуЉуЮи свуда лаРама са пшеницом да плове у —олун. » на таЉ начин светитеЪ избави од глади своЉ град.[9]

 ада благочестиви цар £устиниЉан подиже у ÷ариграду велеЪегшу и величанствену цркву свете —офиЉе = ѕремудрости ЅожЉе, он посла у —олун чесне Ъуде, да отуда донесу неки делиЮ моштиЉу светог ƒимитриЉа ради украшеЬа и освеЮеЬа новоподигнуте цркве. ѕошто стигоше у —олун, изасланици приРоше чесном ковчегу у коме почиваху мошти светог великомученика, да изврше царево нареРеЬе; но из ковчега изненада сукну огаЬ, засипаЉуЮи све варницама, и из огЬа чу се страшан глас: —таните, и не дираЉте! - ќд страха сви присутни попадаше на земЪу. «атим изасланици узеше само мало земЪе са тог места, па се вратише к цару и испричаше све што им се догоди. —ви коЉи слушаху Ьихово казиваЬе бише задивЪени. ѕола од донесене земЪе изасланици предадоше цару, а другу половину положише ту у црквену сасудохранилницу.

ƒужност некога младиЮа ќнисифора беше да пали свеЮе и прислужуЉе кандила у цркви светог ƒимитриЉа. ѕодстрекиван од Равола, оваЉ младиЮ стаде красти свеЮе и таЉно их продавати, и тако себи стицаше поган добитак. ј свети ƒимитриЉе, не трпеЮи такво злодело, вршено у ЬеговоЉ цркви, Љави се у сну ќнисифору и укори га благо и човекоЪубиво, говореЮи: Ѕрате ќнисифоре, мени Ље неприЉатно што ти крадеш свеЮе; тиме ти наносиш штету приложницима, а Љош више себи. ќпомени се, да Ъуде коЉи тако раде очекуЉе осуда. «ато, остави се тога и покаЉ се.

ќнисифор пробудивши се осети стид и страх. јли после неког времена он заборави на светитеЪев савет, и опет стаде красти свеЮе, као што Ље то раниЉе чинио. Ќо казна га убрзо постиже. £едном неки побожан човек, уставши изЉутра врло рано, доРе у цркву светог ƒимитриЉа и донесе неколико великих свеЮа. «апаливши их, он их постави код гроба светог великомученика, па помоливши се отиде. ќнисифор приРе свеЮама, пружи руку да их узме, али се у том тренутку из гроба светитеЪева разлеже глас: ќпет ти радиш оно исто!

ѕоражен овим гласом као громом, ќнисифор се стропошта на земЪу и као мртав лежаше све док не наиРе Љедан од клирика, и подиже ќнисифора избезумЪеног од ужаса. » кад Љедва доРе к себи, ќнисифор пред свима исповеди све: и своЉ грех, и прво ЉавЪеЬе светитеЪево у сну, и друго изобличеЬе од стране светог ƒимитриЉа. —лушаЉуЮи овакву исповест сви се испунише Љезивог ужаеа.

—вети великомученик ƒимитриЉе ослободи многе из ропства неприЉатеЪског. “ако, Љедног епископа ухватише варвари = неверници неприЉатеЪи, и метнуше га у окове; Ьему се свети ƒимитриЉе Љави, ослободи га окова, и допрати до самог —олуна. ƒругом приликом налетеше варвари у околину —олуна, и многе Ъуде одведоше у ропство. ћеРу робЪем беху и две красне девоЉке: оне беху изврсне везиЪе: умеле су на РерРеву вести paзнe цветове, дрвеЮе, птице, животиЬе и Ъудске ликове. ¬арвари их одведоше у своЉу земЪу и поклонише своме кнезу. —азнавши за Ьихову везиЪску уметност, кнез им рече: „уЉем да у вашоЉ земЪи постоЉи велики бог ƒимитриЉе, коЉи чини велика чудеса. ’аЉде, извезите ми на платну Ьегов лик, да му се и Ља поклоним. - ƒевоЉке одговорише:  неже, ƒимитриЉе ниЉе Ѕог, веЮ само велики слуга ЅожЉи и помоЮник хришЮана. ћи се не усуРуЉемо да то урадимо, Љер знамо да ти хоЮеш, не да се поклониш Ьему него да му се наругаш. -  нез им на то рече: ” моЉим Ље рукама ваш живот и ваша смрт; изаберите што хоЮете: или урадите што вам нареРуЉем, и остаЮете живе; или, ако не извршите нареРеЬе, одмах Юете бити погубЪене.

”плашивши се смрти, робиЬе почеше вести на платну лик светог ƒимитриЉа. ”очи пак самог празника светог ƒимитриЉа, коЉи се празнуЉе 26. октобра, девоЉке завршише са везом, и те ноЮи, наслонивши главе на извезени светитеЪев лик, оне стадоше плакати и говорити: He Ъути се на нас, мучениче ’ристов. ћи знамо да безакони кнез хоЮе да се наруга светом лику твом; но теби Ље познато да ми нисмо хтеле вести твоЉ свети лик; a то учинисмо приморане претЬом смрти. - “ако плачуЮи над ликом светитеЪевим, оне заспаше. » гле, као некада анРео пророка јвакума, тако свети ƒимитриЉе узе ове девоЉке са извезеним ликом своЉим и на чудесан начин пренесе их у —олун на своЉ празник, и постави их у цркви код своЉих моштиЉу у време свеноЮног бдениЉа. Куди, видевши такво чудо, сви се удивише, а девоЉке, пробудивши се, ускликнуше: —лава Ѕогу. √де се ми то налазимо? - ќд чуРеЬа оне дуго не могаху доЮи к себи и мишЪаху да се све то збива у сну. ЌаЉзад се коначно убедише да се стварно налазе у —олуну, виде пред собом гробницу светог ƒимитриЉа, и стоЉе у ЬеговоЉ цркви са много народа коЉи се моли. “ада оне громко узнесоше благодарност своме заштитнику светом ƒимитриЉу, и испричаше све што се догоди с Ьима. ј житеЪи —олуна, обрадовани таквим дивним чудом, с великом радошЮу отпразноваше тог дана празник светог ƒимитриЉа. »звезени пак лик Ьегов поставише над олтаром, и биваху од Ьега многа чудеса у славу Ѕога, £еднога у “роЉици. —лава, част, благодареЬе и поклоЬеЬе нека буде Мему вавек. јмин.

08 / 11 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0