Srpska

јндреЉ ѕрвозвани, апостол ’ристов

††††

—¬≈“» јндреЉ ѕрвозвани, апостол ’ристов, син Љедног JeвреЉина по имену £оне, а брат светог врховног апостола ѕетра, беЉаше из града ¬итсаиде. ѕрезируЮи таштину овога света, и претпоставЪаЉуЮи девство браку, јндреЉ се не хте женити, него чувши да свети £ован ѕретеча проповеда на £ордану покаЉаЬе, остави све, оде к Ьему, и постаде Ьегов ученик. «атим када свети ѕретеча, указуЉуЮи на »суса ’риста, рече: "√ле, ЉагЬе ЅожиЉе!" (£н. 1, 36) свети јндреЉ заЉедно са другим ѕретечиним учеником, кога сматраЉу за светог евангелиста £ована, остави  рститеЪа и следова ’ристу. ќн наРе брата свог —имона (ѕетра), и рече му: "ћи наРосмо ћесиЉу - ’риста", и доведе га к »сусу (£н. 1, 41-42). ѕосле тога када он с ѕетром ловЪаше рибу покраЉ мора √алилеЉског, и »сус их позва говореЮи: "’аЉдете за мном, и учиниЮу вас ловцима Ъуди", тада јндреЉ на позив √осподЬи одмах остави мреже и са своЉим братом ѕетром оде за ’ристом (ћт. 4, 18-20). јндреЉ би назван ѕрвозвани, зато што Ље пре свих јпостола постао следбеник и ученик »суса ’риста. ј када после √осподЬег страдаЬа, васкрсеЬа и вазнесеЬа свети јндреЉ прими, као и остали јпостоли, ƒуха —ветога сишавшег на Ьега у виду огЬеног Љезика, и када се коцком одреРиваху земЪе, Ьему падоше земЪе: ¬итиниЉа и ѕропонтида са ’алкидоном и ¬изантиЉом, “ракиЉа и ћакедониЉа, коЉе се простиру до самог ÷рног ћора и ƒунава, а такоРе и “есалиЉа, ≈лада, јхаЉа, јминтин, “рапезунт, »раклиЉа и јмастрида.

ќве покраЉине и градове свети јндреЉ пропутова проповедаЉуЮи ’риста, и у сваком граду претрпе многе невоЪе и страдаЬа; укрепЪаван свемоЮном помоЮу ’ристовом, он с насладом трпЪаше све муке за ’риста. Ќо нарочито у граду, званом —иноп он доживе силне муке: тамо га на земЪу бацаху, за руке и ноге вуциЉаху, моткама га биЉаху, камеЬе на Ьега бацаху, прсте и зубе му чупаху; но он, благодаЮу —паса и ”читеЪа свог би одмах исцеЪен од рана, и показа се опет читав и здрав.

ќтишавши одатле, он прохоРаше друге краЉине: ЌеокесариЉу, —амосат, јлану, постоЉбину јбаска, завичаЉ «ига, покраЉину Ѕосфорина. «атим он отпутова у “ракиЉски град ¬изантиЉу, где он први проповеда ’риста и, научивши многе, постави презвитере ÷ркве: за епископа ¬изантиЉе он рукоположи —тахиЉа, кога свети апостол ѕавле опомиЬе у посланици –имЪанима (–м. 16, 9). —ам пак он, носеЮи у благовешЮеЬу ’ристовом апостолске подвиге и страдаЬа, обилажаше ѕонт, ÷рноморско приморЉе, —китиЉу и ’ерсоните. ѕо промислу ЅожЉем он доРе и до реке ƒЬепра, у –ускоЉ земЪи, и зауставивши се код  иЉевских гора он преноЮи. ј изЉутра уставши од сна он рече своЉим ученицима: ¬идите ли ове горе? ¬еруЉте ми, на Ьима Юе засиЉати велика благодат ЅожиЉа, и биЮе овде велики град, и √оспод Юе многе цркве подигнути ту, и светим крштеЬем просветити сву земЪу –уску".

”зишавши на горе, свети апостол их благослови и пободе крст, предсказуЉуЮи да Юе народ коЉи живи ту примити веру од Ьеговог апостолског престола, основаног у ¬изантиЉи. ѕрошавши и горЬе градове руске, где се сада налази велики Ќовгород, а посетивши Љош и –им, он се врати у грчку краЉину ≈пир, и поново доРе у “ракиЉу, утврРуЉуЮи хришЮане и поставЪаЉуЮи им епископе и учитеЪе.

ѕролазеЮи многе земЪе, свети апостол јндреЉ стиже на ѕелопонез, и ушавши у јхаЉски град, звани ѕатре, он се заустави код неког честитог човека, по имену —осиЉа. ќн тешко болесног —осиЉа подиже са болесничког одра и оздрави га, и после тога обрати ка ’ристу сав таЉ град ѕатре. ” то време поверова у ’риста и жена царског намесника, антипата ≈геата по имену ћаксимила, ослободивши се тешких окова болести и добивши брзо исцеЪеЬе. » мудри —тратоклиЉе, брат антипатов, и многи други разноврсни болесници оздравише полагаЬем руку на Ьих од стране светог апостола.

«бог тога антипата ≈геата обузе страховит бес и oн, ухвативши светог апостола, распе га на крсту, о чему презвитери и Ракони земЪе јхаЉе написаше овако:

"ћи, сви презвитери и Ракони ÷ркава јхаЉе, пишемо о страдаЬу светог апостола јндреЉа, коЉе своЉим очима видесмо, свима ÷рквама што су на истоку и западу, на северу и Љугу. ћир вама и свима коЉи веруЉу у £единога Ѕога, у “роЉици савршенога: истинитога ќца нероРенога, истинитога —ина роРенога, истинитога ƒуха —ветога коЉи исходи од ќца и почива на —ину. “оЉ се вери ми научисмо од светог јндреЉа, апостола »суса ’риста, чиЉе страдаЬе, коЉе ми лично посматрасмо, ево и описуЉемо.

"јнтипат ≈геат, дошавши у град ѕатре, поче приморавати веруЉуЮе у ’риста да идолима принесу жртве. —вети јндреЉ, ступивши пред Ьега, рече: “и, судиЉо Ъуди, требало Ље да познаш свога —удиЉу коЉи Ље на небу, и познавши √а да My ce поклониш, и поклонивши се истинитоме Ѕогу, да се одвратиш од лажних богова. - ≈геат му рече: £еси ли ти таЉ јндреЉ коЉи руши храмове богова и приволева Ъуде на ту маРионичарску веру коЉа се недавно поЉавила, а коЉу римски цареви наредише да се истреби? - —вети апостол одговори: –имски цареви Љош нису познали то, да Ље —ин ЅожЉи, дошавши ради спасеЬа рода Ъудског, Љасно показао да ти идоли не само нису богови него су нечисти бесови, и неприЉатеЪи роду Ъудском, коЉи уче Ъуде да разгневЪуЉу Ѕога и да √а одвраЮаЉу од себе, да их ќн не би слушао. ј кад се разгневЪени Ѕог одврати од Ъуди, онда их беси поробЪуЉу себи, и обмаЬуЉу их дотле док душе Ьихове не изаРу из тела обнажене,] не носеЮи са собом ништа друго осим грехова своЉих. - ≈геат рече:  ада те бабске и штуре речи ваш »сус проповедаше, £евреЉи √а на крст распеше. - —вети јндреЉ одговори: ќ, када би ти пожелео да познаш силу крста! како —аздатеЪ рода Ъудског, из Ъубави —воЉе према нама добровоЪно претрпе крст, Љер ќн и време страдаЬа —вог знаРаше, и тридневно васкрсеЬе —воЉе прорече, и на последЬоЉ вечери седеЮи с нама обавести нас о —воме издаЉнику, казуЉуЮи будуЮност као прошлост, и добровоЪно отиде на оно место, на коме имаРаше бити предан у руке £евреЉима.

"„удим се теби, човеку мудром, рече ≈геат, да ти последуЉеш ќноме, за кога признаЉеш да Ље био распет на крсту, свеЉедно на коЉи начин, добровоЪно или невоЪно. - —вети апостол одговори: ¬елика Ље таЉна светога крста; и ако хоЮеш да Ље чуЉеш, Ља Юу ти Ље казати. - ≈геат узврати: To ниЉе таЉна него казна за злочинце. - —вети јндреЉ одговори: “а казна Ље таЉна Ъудског обновЪеЬа, само изволи да ме стрпЪиво саслушаш. - —аслушаЮу те стрпЪиво, рече царски намесник; али ако не урадиш оно што ти нареРуЉем, ти Юеш ту исту таЉну крста искусити на себи. - јпостол на то одговори:  ада бих се боЉао крсне смрти, онда Ља никада не бих славио крст. - Ќамесник узврати:  ао што по безумЪу свом хвалиш крст, тако се по дрскости своЉоЉ не боЉиш смрти. - —вети апостол одговори: He боЉим се смрти не no дрскости него по вери, Љер смрт преподобних Ље драгоцена, а смрт грешника Ље Ъута. —тога хоЮу да саслушаш што ти будем рекао о таЉни крста; и да познавши истину поверуЉеш; и да поверовавши наРеш душу своЉу. - ≈геат на то рече: Ќалази се оно што Ље изгубЪено, што Ље пропало. «ар Ље душа моЉа пропала, те ти налажеш да Ље пронаРем вером, не знам каквом? - —вети јндреЉ одговори: To Ље оно чему се ти имаш научити од мене; Ља Юу ти показати у чему Ље погибао душа Ъудских, .да би ти могао познати спасеЬе Ьихово, извршено крстом. ѕрви човек Ље увео смрт дрветом преступа, и требало Ље роду Ъудском да дрветом страдаЬа смрт буде уништена. » као што први човек, коЉи дрветом преступа уведе смрт, беше саздан од чисте земЪе, тако Ље било потребно да се од чисте ƒЉеве роди ’ристос, савршени човек, уЉедно и —ин ЅожЉи, коЉи Ље саздао првога човека, да би ќн обновио вечни живот, изгубЪен од свих Ъуди; и као што први човек сагреши раширивши ка дрвету познаЬа добра и зла руке, тако Ље било потребно за спасеЬе Ъуди да —ин ЅожЉи рашири на крсту руке —воЉе због неуздрживости руку Ъудских, и због слатке хране од забраЬеног дрвета окуси горку жуч; и да ќн, узевши на —ебе смрт нашу, подари нам —воЉу бесмртност.

"≈геат рече на то: “е речи ти причаЉ онима коЉи Юе те послушати. Ќо ако ти не послушаш моЉе нареРеЬе, и ако не хтеднеш принети жртву боговима, Ља Юу те прво моткама туЮи, па Юу те онда распети на крст коЉи ти хвалиш. - —вети апостол одговори: £а сваки дан приносим £единоме, »стинитоме и —вемогуЮноме Ѕогу не дим ваших каРеЬа, не месо воловско, не крв ЉарчиЉу, него пречисто £агЬе коЉе Ље принело —ебе на жртву на олтару крсном. —ви веруЉуЮи Ъуди причешЮуЉу се ѕречистим “елом Меговим и пиЉу  рв Мегову; ипак ово £агЬе пребива читаво и живо, иако се истински коЪе; и сви истински Љеду “ело Мегово и пиЉу  рв Мегову, па ипак, као што кажем, ќно свагда пребива читаво и пречисто и живо.

"≈геат упита:  ако то може бити? - —вети јндреЉ одговори: јко хоЮеш да дознаш, ти постани ученик, да би научио оно о чему питаш. - ≈геат на то рече: £а Юу то учеЬе изнудити од тебе мукама. - —вети апостол одговори: „удим се да ти, мудар, говориш бесмислице, Љер да ли можеш, подвргаваЉуЮи ме мукама, сазнати од мене таЉне ЅожиЉе? “и си чуо о таЉни крста, чуо си и о таЉни жртве. јко поверуЉеш да ’ристос —ин ЅожЉи, распет од £евреЉа, Љесте истинити Ѕог, онда Юу ти Ља обЉаснити како ќн, ма да убиЉен, живи, и како ќн, иако принесен на жртву и Љеден, пребива читав у ÷арству —воме. - ≈геат на то примети: јко Ље ќн убиЉен, и од Ъуди Љеден, онда како ќн може бити жив и читав. - —вети јндреЉ одговори: јко будеш веровао свим срцем своЉим, онда Юеш моЮи сазнати таЉну ову; a ако не поверуЉеш, онда никад неЮеш познати таЉну ову.

"“ада царски намесник ≈геат, разгневивши се, нареди да апостола вргну у тамницу.  ада светитеЪ би вргнут у тамницу, к Ьему се из целе те земЪе слеже многи народ, са намером да убиЉу ≈геата а светог апостола ослободе из тамнице. Ќо свети апостол их задржа, саветуЉуЮи им и говореЮи им: He претвараЉте мир √оспода нашег »суса ’риста у Раволски метеж: Љер √оспод наш, предат на смрт, показа свако трпЪеЬе, не противречаше, не вапиЉаше, нити се чу глас Мегов на улицама. —тога Юутите и ви, и будите мирни. He само не ствараЉте препреке моме мучеништву, него се и сами, као добри подвижници и воЉници ’ристови, спремаЉте да трпеЪиво поднесете на телу свом свемогуЮа мучеЬа и ране. £ер ако се треба боЉати мука, онда се треба боЉати оних коЉи немаЉу краЉа, а застрашиваЬа Ъудска и претЬе слични су диму, изненада се поЉавЪуЉу и ишчезаваЉу. » ако се имамо боЉати страдаЬа, онда се треба боЉати оних коЉа почиЬу тако да никада им не буде краЉа. £ер временска страдаЬа, ако су мала, лако се подносе; ако су пак велика, онда, изгнавши брзо душу из тела, сама се завршаваЉу. Ќо Ъута су она страдаЬа коЉа су вечна, тамо где Ље плач непрестани, и Љаук, и ридаЬе, и бесконачне муке. «ато будите готови на то, да временским мукама преРете к вечноЉ радости, где Юете се веселити, свагда цветати и свагда царствовати са ’ристом.

"“ако поучаваЉуЮи Ъуде, свети јндреЉ проведе сву ноЮ. »зЉутра пак царски намесник ≈геат седе на судишту; и пославши по светог јндреЉа изведе га преда се, и упита: £еси ли решио да оставиш безумЪе и да не проповедаш ’риста, да би се могао веселити с нама у овом животу? £ер велико Ље то безумЪе иЮи добровоЪно на муке и огаЬ. - —вети јндреЉ одговори: £а Юу се моЮи веселити с тобом, када ти поверуЉеш у ’риста и одбациш идоле; Љер ’ристос ме посла у ову земЪу, у коЉоЉ My стекох не мало Ъуди. - ≈геат рече: £а те приморавам да принесеш жртве зато, да би обманути тобом напустили твоЉе бесмислено учеЬе и принели боговима угодне жртве, Љер нема у јхаЉи града у коме нису опустели храмови богова. —тога сада треба да се поштоваЬе богова обнови преко тебе, да би оне коЉе си ти разгЬевио, ти и умолио, те да би и ти пребивао у приЉатеЪскоЉ Ъубави с нама. јко не, онда Юеш за срамоЮеЬе богова примити разне муке и биЮеш распет на крсту коЉи ти величаш.

"Ќа то одговори свети јндреЉ: „уЉ, сине смрти, и сламо припремЪена за огаЬ вечни! послушаЉ мене, слугу √осподЬег н апостола »сус ’ристовог! до овог тренутка Ља разговарах с тобом кротко, желеЮи да те научим светоЉ вери, да би ти, као разуман човек, познао истину и, одбацивши идоле, поклонио се живеЮем на небесима Ѕогу. јли пошто ти остаЉеш у своме сраму и сматраш да се Ља боЉим твоЉих мучеЬа, онда измисли наЉстрашниЉа мучеЬа за мене, Љер Юу Ља утолико милиЉи бити ÷ару моме уколико теже муке претрпим за Мега.

"“ада царски намесник ≈геат нареди да светог јндреЉа повале и биЉу. » када се седам пута изменише по троЉица оних коЉи га биЉаху, свети апостол би подигнут и приведен к судиЉи ≈геату. —удиЉа му рече: ѕослушаЉ ме, јндреЉе, и не проливаЉ узалудно крв своЉу; Љер ако ме не послушаш, распеЮу те на крст. - —вети јндреЉ одговори: £а сам слуга крста ’ристова, и желим крсну смрт. “и пак можеш избеЮи вечне муке, ако, испитавши моЉе трпЪеЬе, поверуЉеш у ’риста; Љер мене више боли твоЉа вечна погибао него моЉа страдаЬа: моЉа страдаЬа окончаЮе се за Љедан или, наЉвише, два дана, а твоЉе муке и после хиЪаду година неЮе имати краЉа. —тога не умножаваЉ себи муке и не запаЪуЉ себи вечни огаЬ.

"–азгневЪен, ≈геат нареди да светог јндреЉа распну на крст, привезавши му руке и ноге: Љер не шЮаше ≈геат да га клинцима прикуЉе, да не би апостад брзо умро, него да би се привезан мучио што више. ј кад мучитеЪеве слуге воРаху светог јндреЉа на распеЮе, стече се народ вичуЮи: Ўта сагреши човек праведни и приЉатеЪ ЅожЉи? зашто га воде на распеЮе? - A свети јндреЉ моЪаше народ да му не ометаЉу страдаЬе. » весело иРаше на муке, не престаЉуЮи учити народ. ј када се приближи месту на коме Ље имао бити распет, он издалека угледавши крст спремЪен за Ьега, кликну громким гласом:

"–адуЉ се,  рсте, телом ’ристовим освеЮени, и удовима Меговим као бисером украшени! ƒок √оспод не би распет на теби, ти беЉаше страшан Ъудима, а сада си мио и са жеЪом приман, Љер верници знаЉу какво ти весеЪе садржиш у себи, и каква Ље награда спремЪена за тебе. —тога неустрашиво и с радошЮу идем к теби, а ти ме с весеЪем прими, Љер сам ученик ќнога коЉи Ље висио на теби. ѕрими ме, пошто сам те свагда волео и жудео да га загрлим, о добри  рсте, ти си од тела √осподЬег стекао красоту и благоЪепиЉе; одавно за тобом чезнем, усрдно те Ъубим, непрестано те иштем. » Љедва те ево наРох, спремЪеног по жеЪи срца мог. ’аЉде, узми ме од Ъуди и предаЉ ме ”читеЪу моме, да би ме тобом примио ќнаЉ коЉи ме Ље искупио тобом".

"√овореЮи то, он скиде одело са себе и даваше га мучитеЪима. ќни га подигоше на крст, привезавши му конопцима руке и ноге, распеше и обесише. ќко Ьега стаЉаше много народа, око двадесет хиЪада душа; меРу Ьима беше и брат ≈геатов —тратоклиЉе, коЉи заЉедно с народом викаше: Ќеправедно страда оваЉ свети човек! - ј свети јндреЉв укрепЪаваше хришЮане и саветоваше им да трпе временска мучеЬа, учеЮи их да Ље свако мучеЬе ништа према награди коЉа се добиЉа за Ьега.

"ѕотом сав народ Љурну к дому ≈геатову, вичуЮи и говореЮи: He треба тако да страда човек свет, честит, учитеЪ добар, благ, кротак и мудар, него га треба скинути с крста, Љер он, други дан висеЮи на крсту, не престаЉе учити правди. - “ада ≈геат, побоЉавши се народа, одмах похита с Ьима да апостола јндреЉа скине с крста. ј свети јндреЉ, угледавши ≈геата, рече: «ашто си дошао, ≈геате? јко хоЮеш да поверуЉеш у ’риста, теби Юе се, као што ти обеЮах, отворити врата благодати. јко си пак дошао само ради тога да ме скинеш с крста, онда Ља не желим, док сам жив, да будем скинут с крста: Љер Ља веЮ видим мога ÷ара, веЮ ћу се поклаЬам, веЮ стоЉим пред Мим, но због тебе патим, Љер тебе очекуЉе припремЪена ти вечна погибиЉа. —тога се побрини о себи док можеш, да ти се не прохте почети онда када ти то буде немогуЮе.

 ада слуге шЮаху да га одвежу од крста, они га се не могаху дотаЮи; но и многи други Ъуди, Љедни за другима, покушаваху да га одвежу, али не могоше, пошто им се руке умртвЪиваху. ѕосле тога свети јндреЉ ускликну громким гласом: √осподе »сусе ’ристе, не допусти да ме скину с крста, на коме висим ради имена “вог, него ме прими, ”читеЪу моЉ: “ебе заволех, “ебе познах, “ебе исповедам, “ебе видети желим, што Љесам “обом Љесам. √осподе »сусе ’ристе, прими у миру дух моЉ, Љер веЮ Ље време да доРем к “еби и да гледам “ебе, за коЉим силно чезнем! ѕрими ме, ”читеЪу Ѕлаги, и учини да не будем скинут с крста пре но што “и примиш дух моЉ!

 ада свети јндреЉ говораше ово, Ьега обасЉа светлост с неба као муЬа, на очиглед свиЉу, и блисташе око Ьега тако да смртном оку Ъудском беше немогуЮе гледати на Ьу. “а небеска светлост обасЉаваше га око по сата. » када светлост отиде, свети апостол испусти дух, и отиде у светлосном блистаЬу да предстане √осподу. ј високог рода жена ћаксимила, коЉа вероваше у ’риста и живЪаше целомудрено и свето, дознавши да свети јндреЉ отиде ка √осподу, скиде са великом чешЮу тело Ьегово, помаза га скупоценим мирисима, и положи га у свом гробу, у коме Ље и сама имала бити сахраЬена.

"≈геат пак, разгневЪен на народ, мишЪаше да му се освети и да Љавно покажЬава оне што устадоше на Ьега, а ћаксимилу шЮаше да оптужи цару. ƒок он то смишЪаше, изненада нападе на Ьега Раво, и мучен Раволом ≈геат умре усред града.  ада о томе обавестише Ьеговог брата —тратоклиЉа коЉи вероваше у ’риста, он нареди да га укопаЉу, а сам не хте ништа узети од Ьеговог имаЬа, говореЮи: He даЉ ми, √осподе моЉ »сусе ’ристе, да се дотакнем ма чега од блага мога брата, да се не бих оскврнавио грехом Ьеговим, Љер он, ЪубеЮи пролазно имаЬе, усуди се убити апостола √осподЬег.

"To се догоди у последЬи дан новембра, у јхаЉи, у граду ѕатри, где се молитвама светог апостола даЉу Ъудима многа добра све до данас. —трах захвати све, и не беЉаше ниЉеднога коЉи не би веровао у —паса нашега Ѕога, коЉи хоЮе да се сви Ъуди спасу и приведу у познаЬе истине, коме слава кроза све векове. јмин".

≈во, све довде Ље опис страдаЬа светог апостола јндреЉа, датог од презвитера и Ракона јхаЉских.

Ќакон пак много година мошти овог светог апостола јндреЉа пренесе у ÷ариград мученик јртемиЉе по нареРеЬу великога цара  онстантина, и оне бише положене заЉедно са светим евангелистом Ћуком и са светим “имотеЉем, учеником светога апостола ѕавла, у пресветлом храму светих јпостола, унутар свештеног жртвеника.

ћолитвама апостола “вога, ’ристе Ѕоже, утврди у православЪу вернике —воЉе, и спаси нас. јмин.

—ветосавЪе.орг

13 / 12 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0