Srpska

—ведочио сам о своЉоЉ вери

ѕротоЉереЉ ќлег —теЬаЉев се сеЮа мисиЉе за време „еченске кампаЬе

ѕротоЉереЉ ќлег —теЬаЉев Ље 1999-2000. године, за време ƒругог чеченског рата, неколико пута одлазио у „ечениЉу. ќн говори о томе коЉи Ље био циЪ ових путоваЬа и каква Ље мисиЉа свештеника за време оваквих сукоба, зашто се освеЮуЉе оружЉе и да ли се ’ристос може проповедати муслиманима и како.

’рам у селу јсиновска. „ечениЉа ’рам у селу јсиновска. „ечениЉа
††††

Ц ќче, реците нам како сте се обрели у „ечениЉи за време воЉне кампаЬе?  акве утиске сте стекли на овим путоваЬима?

Ц “о Ље био службени пут. ” току Ље био ƒруги чеченски рат. » обратили су ми се новинари Ђћосковског комсомолцаї од коЉих Ље Љедан говорио о свом одласку у „еченску републику за време ѕрвог чеченског рата и о томе како су се воЉници жалили да нема црквене духовне бриге о Ьима. Ќовинари су одлучили да истакну проблем недостатка духовне бриге о воЉницима. –екли су да су спремни да ми помогну да одем у „ечениЉу и да разговарам с воЉницима. ѕрихватио сам оваЉ предлог. ћоЉе путоваЬе Ље било усаглашено и с воЉним властима.

—а „каловског аеродрома смо прво кренули у ƒагестан, а из ƒагестана, хеликоптером и ноЮу, у тишини и мраку, зато што су сва светла била искЪучена, прешли смо чеченску границу. —местили смо се код √удермаса, али смо обилазили и друга места, имали смо сусрете с воЉницима. ƒржао сам предаваЬа. ѕре сваког предаваЬа су ми официри одговорни за васпитни рад скретали пажЬу на то да део воЉника исповеда ислам Ц то су били дечаци из “атарстана и ЅашкириЉе. » Ља бих на свом предаваЬу обавезно наводио опаске за муслимане Ц о исламским законима ратоваЬа по хадисама јл-ЅухариЉа како би могли да упореде то колико се адекватно наш противник придржава исламских традициЉа или их се уопште не придржава.

“акоРе сам имао прилике да разговарам с мештанима. ѕрво путоваЬе Ље било информативно. ¬идео сам да Ъуди имаЉу проблема. ¬идео сам да мештани немаЉу довоЪно топле одеЮе, а управо Ље почиЬала хладноЮа. » кад сам се вратио у ћоскву одмах сам упутио позив преко радиЉа Ђ–адоЬежї: треба сакупити дечЉе топле ствари, а за одрасле су потребне плетене капе, шалови и рукавице да бисмо их однели у „еченску републику. “ада се одазвало врло много Ъуди.

—воЉ задатак смо видели у томе да помогнемо локалном становништву и воЉницима коЉи су тамо служили воЉску Ц како би ова Ьихова служба била праЮена духовним руковоРеЬем. ” условима рата Ъуди могу постати тврдокорни, озлоЉеРени, могу упасти у некакво сатанско стаЬе и важно Ље да добиЉу духовну подршку.

 ад сам у „ечениЉу кренуо по други пут веЮ смо самостално дошли до Ье минибусевима. Мегова —ветост патриЉарх јлексиЉе II ми Ље дао благослов да служим на сваком месту где будем сматрао да Ље то потребно, зато што су на териториЉи „еченске републике скоро сви храмови били уништени осим храма у селу јсиновска. ѕатриЉарх Ље истакао да не треба да пружамо помоЮ само становништву коЉе говори руски, веЮ и мештанима, „еченцима и да у току добротворних програма не треба да делимо Ъуде на своЉе и на туРе, како то не би изгледало као рат измеРу муслимана и хришЮана.

„арапе и капе с писмом воЉнику „арапе и капе с писмом воЉнику
††††

Ѕило Ље укупно пет путоваЬа, Ља сам учествовао у четири.  ретали со смо се преко прелаза Ђ авказї, одмах смо ишли у село јсиновска, у православни храм. ќнда Ц према √розном кроз —амашкинску шуму и тамо смо веЮ на тргу делили помоЮ коЉу смо донели локалном становништву Ц топле ствари. «а воЉнике смо доносили концентровано млеко, плетене капе црне боЉе, коЉе су у складу с униформом, рукавице... ƒеца из православне гимназиЉе Ђ–адоЬежї и других православних школа су написала Ђписмо воЉникуї и у сваку капу смо ставили по писмо. —адржаЉ Ље био отприлике следеЮи: Ђ£а сам ЌиколаЉ. »мам 9 година. »дем у православну гимназиЉу. «нам да обавЪате своЉу воЉну дужност далеко од вас. ћолимо се за вас, бринемо се и желимо да буде мир тамо где сте ви.ї  ад су воЉници проналазили ова писма у капама нису могли да задрже сузе. ƒа сте само то видели! £едан Ље одмах почео да зашива писмо испод еполета. ”питао сам: Ђ«ашто?ї –екао Ље: Ђ“о Ље боЪе од било ког панцира. ЌосиЮу га на десном рамену.ї

—ад Ље –ус... —ад Ље –ус...
††††

Ѕио Ље Љедан занимЪив случаЉ.  ад смо делили крстиЮе после предаваЬа, а меРу воЉницима Ље, као што сам веЮ рекао, било и муслимана, и они су почели да пружаЉу руке. «бунио сам се и упитао: Ђ«ар ви нисте муслимани?ї - Ђ£есмо.ї - ЂЎта Юе вам крстиЮи?ї » Љедан од Ьих Ље одговорио: Ђѕа и ми бранимо –усиЉу.ї Ќаврле су ми сузе на очи, толико Ље то било дирЪиво.

Ц Ќа какве потешкоЮе сте наилазили у „ечениЉи?

Ц ЌаЉтеже Ље било кад су нас зауставили Ьихови борци. »шли смо кроз —амашкинску шуму. ѕадала Ље киша. Куди у маскирним униформама су зауставили наше возило. Ѕило Ље тешко разабрати ко су: магла, киша. —тали смо. ¬идимо: брадати мушкарци! ќтвараЉу наше возило, питаЉу: Ђ о сте?  уда идете?ї Ќису схватили ко смо, зато што смо и ми с брадом. »мамо московске таблице и могли су да помисле да су дошла браЮа, московски „еченци.  ажем: Ђћосковска патриЉаршиЉа, возимо хуманитарну помоЮ.ї

ƒобро увек оставЪа траг у добром смислу ове речи.  ао што Ље у ЅиблиЉи речено: ЂЅаци хлеб своЉ поврх воде, Љер Юеш га наЮи после много временаї (ѕроп. 11: 1). „ечениЉа Ље мала, тамо су свако кретаЬе кола и поЉединаца, у извесноЉ мери бележиле, како наша тако и она страна. £едан човек каже: Ђ«нам их, то нису шверцери, све деле бесплатно.ї ќнда Ље главни, колико сам схватио, рекао: ЂЌека вас јлах благослови. »дите.ї ј ми не можемо да упалимо кола!

Ќеки су се удаЪили од групе, други су пришли. ƒошао Ље човек с митраЪезом, веома тамнопут, скоро као црнац. ј можа Ље био прЪав од блата.  ажем возачу: Ђ“реба што пре да одемо, неки зли прилазе, нису добронамерни као први... ЅациЮе нас у Љаму...ї ј „еченци прилазе и питаЉу: Ђ«ашто не идете?ї - Ђ»мамо неки проблем са мотором...ї » почели су да нам помажу да поправимо мотор. —итуациЉа Ље била занимЪива.

ѕрилазили су, упирали у нас прстом, нешто су питали. ћислим: сад Юе сигурно да нас баце у Ђзинданї (Љаму). » Љош мислим: да се не бих одмах смрзнуо треба мало да попиЉем.  ад смо кренули добили смо чутурицу с алкохолом. Ќалио сам себи мало, попио и некако сам се развеселио, постао сам топлиЉи и храбриЉи. ѕрилазим им и питам: Ђј зашто хватате наше свештенике?ї «нао сам да су до тада троЉица свештеника нетрагом нестала.  ажу: ЂЌе, попове не дирамо.ї - Ђ ако не дирате? ≈во, оваЉ и оваЉ.ї  ажу: ЂЌису то свештеници, то су падобранци.ї - Ђ ако падобранци?ї ќни: Ђ“о су чекисти.ї - Ђј како утврРуЉете ко Ље падобранац, а ко ниЉе?ї - Ђ“и ниси падобранац. “и си дебео, пиЉан и дрзак Ц ти си прави руски поп. ќвде те нико неЮе таЮи. јко те неко такне, јлах Юе га казнити. ј оне сам видео: у форми, набилдовани. »ди, нико ти неЮе учинити ништа нажао.ї “ада сам се сетио познатих речи из ЅибиЉе: ЂЉер се сила ћоЉа у немоЮи остваруЉеї (2  ор. 12: 9).

ѕогурали су наша кола и нормално смо стигли до √розног где смо опет поделили топле ствари коЉе смо донели.

Ц ќче, у то време Ље много свештеника било заробЪено и убиЉено. ƒа ли сте се плашили за своЉ живот?

Ц Ѕио сам у стаЬу еуфориЉе.  ао прво, било ми Ље Љасно да Ље то достоЉна смрт, кад ниси на нечиЉоЉ страни у рату, веЮ желиш да се бринеш и за Љедне, и за друге. Ќаша мисиЉа Ље била мировног карактера. ѕатриЉарх нам Ље рекао да морамо свима да помажемо. ј што се тиче страха од смрти... —ви Юемо Љедном умрети „инило ми се да Юе, ако се то деси сад, овде, у „ечениЉи, то бити достоЉан завршетак живота.

Ц ƒа ли сте били спремни да достоЉно дочекате смрт?

Ц ” извесном смислу Љесам. ќваЉ осеЮаЉ ме Ље греЉао. —итуациЉа у рату се разликуЉе од обичног живота. ” рату Љедан човек с другим може да се сретне неколико пута и сваки пут Юе се поздравити, загрлиЮе се као да се нису видели дуго времена. «ашто? «ато што у обичном животу изаРемо из куЮе, одемо до продавнице, вратимо се куЮи... “о ниЉе неки догаРаЉ. ј у рату Ље свако кретаЬе догаРаЉ. ƒошао си до неког места, нису те погодили, нису чак ни пуцали у тебе, а ако су пуцали, промашили су.  олико год пута да се сретну у току дана Ъуди се свеЉедно топло и искрено поздравЪаЉу. Ќа то сам обратио пажЬу. «ато што Ъуди почиЬу да сматраЉу Љедни друге драгоценима, и сваки тренутак проведен у рату Ље догаРаЉ. “о Ље тренутак кад се Љош ниси растао од живота, он траЉе, значи, постоЉи нека брига за тебе.

 атихизациЉа у борбеним условима. „ечениЉа  атихизациЉа у борбеним условима. „ечениЉа
††††

Ц „есто имамо прилике да чуЉемо од неверуЉуЮих Ъуди прекоре због тога што свештеници благосиЪаЉуЮи воЉну технику, оружЉе, самим тим даЉу благослов за убиство. » ви сте освеЮивали оружЉе. –еците нам шта можемо да одговоримо на ове прекоре?

Ц ƒа, обавЪали смо чин освеЮеЬа оружЉа.

” ЅиблиЉи се свештеник директно позива да благосиЪа борбена деЉства и чак се нуди текст евентуалне молитве.

„итамо: Ђ» кад поРете да се побиЉете, нека приступи свештеник и проговори народу, и нека и каже: —лушаЉ »зраиЪу! ¬и полазите данас у боЉ на неприЉатеЪе своЉе, нека не трне срце ваше, не боЉте се и не плашите се, нити се препадаЉте од Ьих. £ер √оспод Ѕог ваш иде с вама и биЮе се за вас с неприЉатеЪима вашим да вас сачуваї (5 ћоЉс. 20: 2-4).

јли кад освеЮуЉемо оружЉе то Ље акциЉа ограничаваЬа примене оружЉа, а не обрнуто. ќни коЉи нас прекореваЉу не узимаЉу у обзир то да чин освеЮеЬа претпоставЪа да се на оружЉе ставЪа одреРена забрана. ќсвеЮено оружЉе се не сме примеЬивати против мирног становништва, против ненаоружаних Ъуди. ѕротив оних коЉи се предаЉу. ј ако се ова ограничеЬа не поштуЉу то се граничи с богохуЪеЬем.

—ваки пут сам после обавЪаЬа чина освеЮеЬа оружЉа обЉашЬавао нашим воЉницима да освеЮено оружЉе ни у ком случаЉу не смеЉу да примеЬивати у одреРеним случаЉевима. £едан ми Ље чак рекао: ЂЌаграбусили смо!ї «ато што сад своЉе оружЉе ниЉе могао да примеЬуЉе онако као што Ље можда желео.

“ако да освеЮеЬе оружЉа пре свега представЪа ограничаваЬе Ьегове могуЮе примене. £ер свако религиозно деЉство ограРуЉе човека заповешЮу коЉа се не сме кршити. ћало Ље оних коЉи обраЮаЉу пажЬу на то.

ќва путоваЬа су променила много тога у мом животу. —текао сам приЉатеЪе и меРу самим „еченцима од коЉих су неки касниЉе долазили у ћоскву.

Ц ћолимо вас да испричате Љош нешто о догаРаЉима коЉе сте запамтили, можда чак и о чудима.

¬оЉник ќ.¬. —теЬаЉев: Ђ“о што сам раниЉе служио у совЉетскоЉ армиЉи помогло ми Ље да боЪе схватим савремене воЉникеї ¬оЉник ќ.¬. —теЬаЉев: Ђ“о што сам раниЉе служио у совЉетскоЉ армиЉи помогло ми Ље да боЪе схватим савремене воЉникеї
††††

Ц —вако право чудо оставЪа место за сумЬу. –азлика измеРу чуда и стварности Ље мала. „удо Ље то што смо тамо преживели, зато што су се све време одвиЉала активна борбена деЉства. ¬еома Ље важно да ми, хришЮани, препознаЉемо чудо у свакодневном животу.

ј тада су се у „ечениЉи одвиЉала интензивна борбена деЉства. » прво су нам предложили да идемо у композициЉи неких воЉних колона, али смо то одлучно одбили, Љер Ље наша мисиЉа била упуЮена и Љеднима и другима, тако да смо се кретали потпуно самостално.

∆елео бих да кажем нешто о нашоЉ духовноЉ бризи о воЉницима.  ад бисмо дошли у воЉну Љединицу одржали бисмо заЉеднички разговор, затим смо прилично много времена посвеЮивали питаЬима и одговорима. ј онда бисмо обЉавили: онаЉ ко жели да да се исповеди може то да учини после сусрета, а с онима коЉима Ље потребно крштеЬе додатно Юемо разговарати о —имволу вере и сутрадан могу да доРу тамо и тамо у толико сати Ц биЮе обавЪена “аЉна  рштеЬа.

 ум честита кумиЮу  ум честита кумиЮу
††††

ƒакле, у ЉедноЉ Љединици смо наЉавили  рштеЬе... ”Љутру сам дошао у заказано време на заказано место, видим: воЉници долазе на крштеЬе у паровима по двоЉица, као да Љедан води другог. Ќисам добро схватио, питао сам: Ђ«ашто идете тако у паровима?ї а воЉници ми кажу: Ђѕа морамо имати кума!ї —етио сам се да на то нисам обратио пажЬу. “ако Ље настало воЉно православно братство кад Ље кумиЮ Ц онаЉ ко Ље примао крштеЬе Ц добиЉао кума.

Ц  олико Ъуди сте крстили за време боравка у „ечениЉи?

Ц  рштеЬа су обавЪана скоро свуда. јли су се учесници у програму боЉали да намеЮу нашу веру мештанима. ћожда Ље то био комплекс кривице према мештанима, Љер сам видео у шта су претворени √розни, други градови и села... “о Ље жалостан призор.

ќву икону воЉници су спасили у борби из √розног у пламену. ѕредали су Ље о.Ќауму у “роЉице-—ергиЉевоЉ Ћаври ќву икону воЉници су спасили у борби из √розног у пламену. ѕредали су Ље о.Ќауму у “роЉице-—ергиЉевоЉ Ћаври
††††

јли сам водио занимЪиве разговоре с мештанима у самом √розном. £едан од официра ме Ље позвао да одем у нешто измеРу кафане и кафиЮа. ” √розном Ље тада било Ђзона по договоруї у коЉе су Ъуди могли да доРу просто да нешто поЉеду. –ат Ље Љедна ствар, али пекаре раде, кафиЮи раде. “реба некако живети.

Ц  ако су вас дочекали мештани?

Ц ƒакле, дошли смо на Љедно такво место. „ак и ако имам на себи Љакну и чизме, свеЉедно носим крст на грудима. ѕрактично Ље било немогуЮе носити подрасник, али сам га ипак облачио... ј тамо Ље свуда било блато, разлокани путеви...

ƒолазимо у кафиЮ, Љедемо, а преко пута нас седе мушкарци „еченци. ћиришу на маст за оружЉе, а кожа на рукама Ље толико упиЉе да се не може обрисати Ц остаЉу црне мрЪе. » тако они седе преко пута нас. ћиришу и на барут Ц веЮ сам добро распознавао ове мирисе. ќдЉедном сам одлучио да поразговарам са супротном страном. ѕитам човека коЉи седи преко пута мене: Ђ ако се зовете?ї ќн: ЂЎта те брига?ї - и то агресивно. £а: Ђ–еците како. ћогу да вам обЉасним шта значи ваше име.ї  аже: ЂПебраил.ї ƒруги су одмах почели да ослушкуЉу. –ади се о томе што се на  авказу човеку име не даЉе случаЉно. »ме Ље веома важна компонента у културном и верском животу кавкаских народа. »ме се даЉе у част неког угледног претка, а не тек тако. “о Ље врло озбиЪно.  ажем му: ЂПебраил (тЉ. √аврило Ц ќ. —.) Ц ниЉе чак ни човек.ї ј поред Ьега седи „еченац, тапше га по рамену и виче: Ђѕа рекао сам ти да си магарац!ї ЂЌе, - кажем, - Пебраил Ље ЅожиЉи анРео, арханРео, друго пророка, коЉи се Љавио ћариЉам и другим угоднцима ЅожиЉим...ї » почео сам да причам колико сам могао. ќдмах се поЉавило фантастично интересовЬе... «а  авкасца, а посебно за муслимана име Ље кЪуч од срца. ƒруги Юе одмах: Ђ£а се зовем ћуса.ї ѕричам: ћуса Ље ЅожиЉи пророк, препричавам неке значаЉне догаРаЉе... ѕосле газда долази код нас и каже: ЂЌека обЉасни моЉе име.ї Ќеугледан човек. Ђ£а се зовем »са. Ўта то значи?ї » Ља му веЮ потпуно мирно причам о »сусу ’ристу. “о ниЉе била агресивна експанзиЉа. “о Ље била мисионарска стратегиЉа. ѕравило понашаЬа.

 рштеЬе припадника другог народа  рштеЬе припадника другог народа
††††

Ц Ќису се крстили касниЉе?

Ц ЌиЉе се ни радило о томе. »мао сам могуЮност да сведочим своЉу веру. ѕо могуЮству сам им наводио текстове коЉи су им били познати, где Ље било речи о роРеЬу »суса ’риста, суре о породици »мрана... √де се о значаЉу ѕисма говори у Ьиховим изворима. “о Ље увек изазивало посебно интересоваЬе. ј кад сам Љедном напамет цитирао  уран на арапском то Ље оставило фантастичан утисак до те мере да Ље Љедан чак и заплакао. Мима Ље изузетно стало до верских принципа.

–астали смо се као прави приЉатеЪи. √азда Ље рекао: ЂЌишта не треба да платите.ї «а пут су ми дали лепиЬу и месо да имамо шта да поЉедемо. ¬идео сам да Ље диЉалог могуЮ. Куди различите вере могу да разговараЉу ако се поштуЉу. Ќашли смо заЉедничке теме.

ѕоставЪао сам питаЬа о исламским законима ратоваЬа. √оворио сам: имате законе, веома Ље важно да их поштуЉете. «акони су на известан начин хумани. Ќа пример, постоЉи принцип: ЂЎто Љедеш ти, Љеде и твоЉ заробЪеник.  ако се облачиш ти, облачи се и твоЉ заробЪеник. «а време рата се не смеЉу убиЉати жене, не смеЉу се убиЉати деца.ї

Ц ƒа ли Ље ћухамед одредио ове принципе за време своЉих ратних кампаЬа?

Ц ѕо предаЬу исламске уме они потичу од ћухамеда. » кад тако разговараш с Ъудима, они то разумеЉу. —ве време сам се осеЮао као апостол ѕавле у паганском ареопагу. —еЮате се како Ље он говорио: ЂјтиЬани! ѕо свему видим да сте изузетно побожни...ї (ƒап. 17: 22). —ваки мисонар кад се наРе у другоЉ етничкоЉ и културноЉ средини, у другоЉ верскоЉ средини, треба да доживи своЉ ареопаг. ” супротном случаЉу боЪе Ље да се не бави мисионареЬем. ” том случаЉу нека се бави нечим другим.

Ц  акво Ље било расположеЬе момака пред почетак борбене операциЉе? ƒа ли су долазили код вас на разговор, по благослов?  оЉе речи сте бирали за момке пред битку? £ер тада Ље сваком било Љасно: Љош само мало и неко од Ьих Юе искусити смрт...

Ц ” „ечениЉи ниЉе било линиЉе фронта. “о Ље био партизански рат: Ъуди су просто ишли на дежурство, учествовали су у чишЮеЬу. ЌиЉе било тако да се Љедна армиЉа сукоби с другом армиЉом на поЪу. —ад се тако више не ратуЉе. «ато Ље свако дежурство, сваки одлазак из воЉне Љединице одговоран тренутак. “амо су Ъуди ценили сваки тренутак, за Ьих Ље све било догаРаЉ: што су остали живи, што у току дана ни у кога нису пуцали или су пуцали, али нису погодили. —ве Ље био догаРаЉ. јдреналин Ље скакао и зато су сви били у стаЬу благе еуфориЉе.

 рштеЬе у „ечениЉи.  ум држи капсулу с водом  рштеЬе у „ечениЉи.  ум држи капсулу с водом
††††

—хватио сам: у рату нема неверуЉуЮих, у рату су сви веруЉуЮи.  рстили су се некрштени официри. »ма фотографиЉа: начелник воЉне Љединице честита официру коЉи се крстио  рстили су се воЉници, крстили су се и –уси Ц мештани.

Ц «ар ниЉе било никога ко би се отворено изЉаснио против вас, против ваше проповеди, против ваих предаваЬа?

Ц Ќе, ниЉе било.

Ц Ўта сте осеЮали кад бисте испратили момке у боЉ, а касниЉе се не врате сви?

Ц »пак нисам тамо провео толико времена да неког испратим у боЉ, и да после не дочекам Ьегов повратак. »шли смо из Љедне воЉне Љединице у другу. Ќаш задатак се састоЉао у томе да што веЮем броЉу наших воЉника пренесемо религиозне вести. ƒа обавимо потребне требе и да умиримо Ъуде колико Ље то могуЮе.

—еЮате се како су воЉници дошли код £ована  рститеЪа и како су га Ђпитали... шта да раде? » рекао им Ље: никога не вреРаЉте, немоЉте да клевеЮете и будите задовоЪни своЉом платомї (Ћк. 3: 14). Ц –адило се о наЉамницима.

“рудили смо се да чинимо онако као што ЅиблиЉа налаже. ƒа дамо воЉницима благослов и поуку.

—а руског ћарина “одиЮ

29 / 06 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0