Srpska

Cвети “ихон «адонски, епископ ¬оронежски

¬елики богоугодник земЪе –уске, свети “ихон «адонски, епископ ¬оронежски, родио се у селу  ороцка у ЌовгородскоЉ губерниЉи 1724 године у простом сеЪачком дому. »мао Ље три брата и две сестре; отац му Ље рано умро, и маЉка Ље с великом муком прехраЬивала своЉу децу. ѕобожан и врло вредан, мали “имотеЉ, како се свети “ихон звао пре монашеЬа, приЪежно Ље учио кЬигу. ” своЉе време маЉка га одведе у Ќовгородску семинариЉу, у коЉу он би примЪен за државиог питомца. ¬еома даровит и пун Ъубави за науку, он показа тако велики успех у науци, да и пре завршетка богословиЉе би поставЪен при истоЉ ЌовгородскоЉ богословиЉи за наставника грчког Љезика. ј кад 1754 године заврши семинариЉу, он би поставЪен за наставника реторике. ƒуше пуне христоЪубЪа, “имотеЉ би пострижен за монаха 10 априла 1758 године, и доби име “ихон. £ануара месеца 1759 године он би назначен за васпитача семинариЉе, а 26 августа те исте године он би као архимандрит поставЪен за ректора “верске семинариЉе. »ако Ље христочежЬивог архимандрита “ихона срце неодоЪиво вукло у пустиЬску самоЮу на пустиЬачке подвиге, ипак га Ље промисао ЅожЉи повео путем епископства. ” своЉоЉ 37 години архимандрит “ихон би посвеЮен за викарног епископа Ќовгородске епархиЉе 13 маЉа 1761 године, а 3 фебруара 1763 године поставЪен за епископа ¬оронежског. ≈пископствовао Ље непуних пет година, па се због слабог здравЪа повукао и настанио у «адонском манастиру, где се строго подвизавао у тешким подвизима попут древних отаца ÷ркве и писао богомудре кЬиге, пуне благодатне мудрости, коЉа богоЪубиве душе одводи у царство ЅожиЉе. —вети “ихон се упокоЉио мирно у тринаести дан месеца августа 1783 године у «адонском манастиру, где Ьегове чудотворне мошти почиваЉу.

¬оронеж ¬оронеж
††††

¬елики у благодатним подвизима, велики у божанскоЉ мудрости, велики у христочежЬивоЉ светости, велики као молитвеник и пастир, свети “ихон Ље уврстио себе меРу свете оце ÷ркве, те вечнобудне очи ÷ркве, коЉе видовито воде путем спасеЬа све душе, гладне и жедне √оспода и Мегове правде. «бог многих посведочених чудеса над Ьеговим моштима, оваЉ дивни богоугодник проглашен Ље за светитеЪа наЉпре од народа, а потом и од званичне ÷ркве 1861 године.

ƒва келеЉника светога “ихона, ¬асилиЉе »ванович „еботарев и »ван ≈тимов, оставили су нам драгоцене белешке о Ьему, Ьеговим подвизима и светости живота. ћи Юемо се унеколико осврнути на сведочанства тих живих сведока и очевидаца Ьегових, да бисмо бар донекле завирили у свету таЉну Ьеговог светог и богоугодног живота.

—ам свети “ихон казивао Ље свом келеЉнику ¬асилиЉу „еботареву о виРеЬу коЉе Ље имао Љош пре ступаЬа свог у монаштво: „ќво Ље било до мог пострига у монаштво. £ош као наставник Ља сам имао обичаЉ и волео да ноЮи проводим без сна, бавеЮи се или читаЬем душекорисних кЬига или душекорисним размишЪаЬима. јли Ља ти ово кажем келиЉски, и ти си дужан Юутати о овоме. ” месецу маЉу ноЮ беше приЉатна, тиха и светла: Ља изаРох на северна вратанца и стаЉах размишЪаЉуЮи о вечном блаженству. ќдЉедном се небеса отворише, и тамо се показа такво блистаЬе и светлост, да Ље то апсолутно немогуЮе смртним Љезиком исказати и умом схватити. јли то потраЉа кратко, па се небеса поново затворише. ќд овог необичног виРеЬа у мени се Љош Љаче разгоре жеЪа за усамЪеничким животом. » дуго после овог виРеЬа усхиЮеЬе ми Ље испуЬавало и срце и душу, па и сада, када се тога сетим, Ља осеЮам у срцу неку веселост и радост“.

††††

—ада да опишем, вели келеЉник светога “ихона „еботарев, како Ље светитеЪ проводио своЉ живот у «адонском манастиру,[4] и Ьегове богоугодне подвиге и трудове, уколико сам Ља убоги био Ьихов очевидац.

ѕрво: —ветитеЪ Ље имао обичаЉ да за време ручка слуша читаЬе —ветог ѕисма —тарог «авета, а Ља сам читао. Ќо при томе падала Ље у очи Ьегова велика и пламена Ъубав к Ѕогу. ќн Ље ретко Љео без суза умилеЬа, нарочито када се читала кЬига пророка »саиЉе. ѕонекад нареди: „„итаЉ поново ту главу“, а сам остави кашику и почне плакати. »сто тако падала Ље у очи и Ьегова искрена Ъубав према ближЬима. —коро сваки дан, чим би сео за сто, он Ље имао обичаЉ говорити: „’вала Ѕогу! ето, у мене Ље добра храна, а моЉа сабраЮа: Љедан, Љадник, седи у тамници, други нема потребну храну, треЮи нема соли. јваЉ, тешко мени кукавцу!“ «а време пак вечере Ља сам му читао Ќови «авет, и то дуго. ѕонекад би ме упитао: „–азумеш ли што читаш?“ » кад одговорим: „Ќе, Ља ово не могу да схватим“, онда ми Ље он обЉашЬавао по читав сат, па и више. ќн Ље имао обичаЉ да ноЮи проводи без сна, а легао би у зору. ЌоЮи Ље проводио у молитви с поклонима; при томе молитве Ьегове нису биле хладне веЮ веома жарке, лиле су се из скрушена срца, тако да Ље понекад гласно вапиЉао: „√осподе, помилуЉ! √осподе, поштеди!“ и Љош додавао: „’ранитеЪу помилуЉ!“ а сам Ље главом ударао о под. —ве то он Ље радио из великог унутрашЬег жара и Ъубави к Ѕогу. ” саму пак поноЮ он Ље излазио у предЬу келиЉу, и певао свете псалме тихо и умилно.  ада Ље бивао у мрачним мислима, певао Ље псалам: „Ѕлаго мЬе, Љако смирил мЉа Љеси“Е, а када Ље бивао у ведрим мислима, певао Ље псалам: „’валите √оспода с небес“Е, и остале радосне псалме, и то свагда са умилним сузама и срдачним уздасима.

††††

ѕосле ручка светитеЪ се одмарао Љедан сат, а каткад и више. ѕосле тога читао Ље житиЉа светих отаца и друге кЬиге. ” летЬе време он се шетао по манастирскоЉ башти и позади манастира; тада ми Ље нареРивао: „јко бих ти био неопходно потребан, немоЉ ми прилазити, него се накашЪи, и Ља Юу се осврнути“. £а сам тако и поступао. јли Љедном приликом он беше у башти, и Ља, не прилазеЮи му, накашЪах се много пута, ћеРутим он, удубЪен у мисли, ниЉе то примеЮивао, него Ље клечао према истоку са рукама подигнутим к небу. £а му приРох и рекох: „¬аше ѕреосвештенство!“ ќн се толико уплаши, да га чак и зноЉ проби, и рече ми: „≈то, срце ми дрхти као голуб, а Ља сам ти давно говорио да се накашЪеш не прилазеЮи ми“. £а му одговорих да сам се накашЪивао, нашта ми он рече: „Ља нисам чуо“. Ц ќн никада и никуда ниЉе ходио нити путовао без ѕсалтира; ѕсалтир Ље увек имао при себи, и наЉзад га Ље знао сав напамет; Ьиме ме Ље он и благосиЪао. ѕутем он Ље свагда читао ѕсалтир, а понекад и наглас певао, и мени показивао, или ми неки текст обЉашЬавао. ќн Ље сваки дан ишао на свету литургиЉу, и сам певао за певницом, и то ретко кад без суза. ћоже се реЮи, он Ље имао од Ѕога нарочити дар суза, и из Ьегова два ока стално су текла два потока. ќн се ретко, врло ретко осмехивао; а осмехне ли се чему, одмах би рекао: „ѕрости, √осподе! Ља бедник сагреших пред “обом“. ќн се веома чувао празнословЪа; обично Ље разговарао о вечним мукама и о вечном блаженству, о пороцима и о хришЮанским врлинама. ќд природе имао Ље одлично памЮеЬе; изврсно Ље знао —вето ѕисмо и —тарог и Ќовог «авета, и увек наводио текстове из —ветога ѕисма, и указивао из коЉе Ље кЬиге и главе; исто тако наводио Ље многа места и из житиЉа светих отаца.

—ветитеЪ “ихон често нам Ље говорио: „ о у нераду живи, таЉ непрестано греши“. ј сам он увек Ље нешто радио.

” своЉоЉ келиЉи светитеЪ “ихон Ље имао само оно што Ље наЉпотребниЉе. ѕостеЪа му Ље била: распрострт ЮилимчиЮ и два Љастука; покривач ниЉе имао веЮ овчиЉу бунду; опасивао се кожним поЉасом; имао Ље Љедну мантиЉу, и то од грубе вуне; и броЉанице Ље имао врло просте. ќн ниЉе имао ни сандука нити каквог ковчега, веЮ само Љедну кожну торбу, и то стару; куд год Ље путовао, Ьу Ље носио, и у ЬоЉ кЬиге и чешаЪ. ” своЉоЉ келиЉи ниЉе имао других украса сем светих икона.

††††

“реба реЮи нешто о милосрРу и милосрдним делима светог “ихона, вели келеЉник „еботарев. ќн Ље радо хранио сироте и беспомоЮне, убоге и ниште; речЉу, он Ље све раздавао: и пензиЉу коЉу Ље добиЉао, и велике количине новаца коЉе су му слали богати Ъуди; чак Ље и рубЪе своЉе раздавао, и оставЪао само оно што Ље на себи имао; раздавао Ље и хлеб коЉи су му слали добротворне спахиЉе; усто Ље и сам куповао хлеб и раздавао. ќд Ьега су сиромаси добиЉали и одеЮу и обуЮу; ради тога он Ље куповао бунде, кафтане, платно, стоку, и све то раздавао сиротиЬи. «начаЉно Ље ово: дан у коЉи су к светитеЪу долазили многи сиромаси и он раздао много новаца и других ствари, увече тога дана он Ље бивао веселиЉи и радосниЉи; а дан у коЉи Ље код Ьега било мало сиромаха, он Ље тога дана бивао тужан. —мело кажем: он Ље био око слепима, нога хромима; Ьегова су врата увек била отворена свима сиромасима, ништима и путницима: они су код Ьега налазили храну, пиЮе и утеху.

Ќе Љеданпут, пише келеЉник „еботарев, светитеЪ “ихон Ље говорио: „„уЉем од многих примедбу: због чега сам оставио епархиЉу и повукао се у келиЉу? ≈во тих разлога: прво, моЉе слабо здравЪе киЉе ми допуштало да управЪам епархиЉом; друго, епископски омофор, коЉи на раменима своЉим носе епископи, врло Ље тежак: Ља га не могу ни подиЮи ни носити; усто Ља ни снаге такве немам; нека га Љаки носе. ≈то разлога мога усамЪеништва“.
ƒруги келеЉник светога “ихона, »ван ≈тимов, измеРу осталога пише о Ьему и ово: ѕреосвеЮени Ље имао таква своЉства душе да Ље Ъуде коЉи су га грдили, ружили, вреРали и клеветали, само горко оплакивао; сажаЪеваЉуЮи Ьих, он Ље виновником тога сматрао неприЉатеЪа ЅожЉег и хришЮанског Ц Равола. ј када би неко од таквих Ъуди увидео своЉу кривицу и замолио ѕреосвеЮенога за опроштаЉ, он га Ље са сузама радости загрлио, целивао и опростио му од срца, препуног Ъубави. » тада Ље обично изговарао тако приЉатну поуку, да Ље од неприЉатеЪа и ругача правио себи приЉатеЪа и друга. ƒешавало се: ѕреосвеЮени раздаЉе гомили просЉака новац, свакоме према ЬеговоЉ потреби; али би понекад онаЉ коЉи прими маЬе стао у очи грдити ѕреосвеЮенога, називаЉуЮи га наЉпогрдниЉим именима; ћеРутим ѕреосвеЮени се не само ниЉе Ъутио на то него Ље, смешкаЉуЮи се као на малу децу, понекад одговарао овако: „’аЉде, вреРаЉ! вреРаЉ Љош више!“ » онда би и таквоме дао Љош, са жеЪом да и Ьега задовоЪи, да не би отишао ропЮуЮи. Ц ѕреосвеЮени Ље нарочито био милостив и дарежЪив према удовама и сирочиЮима. ѕо уроРеном човекоЪубЪу свом он Ље толико био сажаЪив према свакоме, да Ље мужика, коЉи би се разболео на путу за град «адонск, узимао к себи у келиЉу и неговао га док не оздрави. Мегове су келиЉе биле отворене не само беднима и сиротама и старима него и свима путницима.

ќтац ћитрофан, пише келеЉник ≈тимов, казуЉе ово: ѕреосвеЮени ми Ље причао да Ље ноЮу обилазио око цркве и молио се: „√осподе, покажи ми оно што си уготовио онима коЉи “е Ъубе“. » кад Ље молеЮи се тако стао према олтару, он имаде овакво виРеЬе: отвори се сво небо, и манастир обасЉа силна светлост, и би глас: „¬иди шта Ље уготовЪено онима коЉи Ѕога Ъубе“.

» виде он неисказана блага, и од страха паде на земЪу, и Љедва Ље могао да допузи до своЉе келиЉе.

††††

”покоЉио се у √осподу кога Ље неизмерно Ъубио, свети отац наш “ихон и сам се удостоЉио тих неисказаних вечних блага, благодаЮу и човекоЪубЪем √оспода и Ѕога и —паса нашега »суса ’риста, коме са ќцем и —ветим ƒухом част и слава, сада и увек и кроза све векове. јмин.

—ветосавЪе.орг

26 / 08 / 2017

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0