Брод – црква «Св. Андреј Првозвани» вратио се из петнаесте експедиције / Православие.Ru

Новосибирск, 2. септембра 2011 г.

31. августа се, већ петнaести пут, брод – црква «Св. ап. Андреј Првозвани» вратио у Новосибирск из двонедељне доброчинитељске експедиције, извештава «Церковный вестник». Циљ експедиције, у коју се сваке године упућују свештеници и верници новосибирског храма Св. Александра Невског, као и лекари и социјални радници, јесте да се достави помоћ онима који не могу сами по њу да дођу из забачених крајева и села, који су од најближих храмова удаљени више од стотину километара. Од 22 насеља и села поред којих је пловио «Св. Андреј Првозвани» (житеље још 46 насеља довозили су на место окупљања аутопревозом) храмови постоје само у седам. Без обзира на то, свуда су служене Божанске литургије на преносивом антимнису, вршена су крштења и обављане црквене требе. Овај пут крстило се 477 људи, а још 200 њих је успело да се исповеди и причести.

Крштење је пратио мисионарски програм, који је укључивао беседу, одговоре на питања и приказивање филма «Вера светих» (циклус о основама православне вере). «Питања су била разна, – сећа се отац Константин, који за свих петнаест година није пропустио ниједну експедицију – али су многи питали о загробном животу, како правилно помињати преминуле и молити се за њих. Мислим да је тема смрти за сеоске људе тајанствена, и они би желели да знају више о томе. Многи схватају да су изгубили традицију помињања умрлих и да је њу неопходно успоставити с хришћанског становишта». Скоро у свим местима где нема храма мештани су се распитивали како да се организују у православне црквене општине.
Сећајући се првих експедиција, отац Константин каже да се живот на селу побољшао: «У време првог похода 1997. године, у неким селима, људи су после крштења падали у несвест од глади, зато што им је недостајало хране, плате се нису исплаћивале, лекова није било, свуда су царовали очајање и стравичан пад духа. На једног новорођеног било је 17 умрлих. Ипак, обраћање к вери унело је у њихове животе нове циљеве и оријентире, на првом месту духовне, дало им је снагу за живот у нади на себе и на Бога. Живот се изменио. Људи су почели да рађају децу, мртвило и очајање су напуштали срца, људи су почели да граде куће, држава да финансира медицинске амбуланте и обезбеђује лекове, обнављају се Домови културе и школе».
Током две недеље похода обезбеђена је медицинска (пријем код лекара и спровођење функционалне дијагностике - ултразвук и ЕКГ), социјална (храна, одећа, обућа, саветовалишта) и духовна помоћ за пет хиљада људи, на 68 пунктова (болотнинског, мошковског, коливанског и новосибирског округа) који се налазе на тешко доступним местима.