Како је Пакистанац Санавар Марко постао православац

Санавар Марко с иконом преподобног Сергија Радоњешког Санавар Марко с иконом преподобног Сергија Радоњешког
Свештеник Руске Цркве Јосиф Фарук записао је како се у Православље обратио Пакистанац Санавар Марко. У предговору публикације отац Јосиф је рекао нешто о себи: «Ја сам помоћник старешине парохије у име преподобног Сергија Радоњешког у граду Саргодху у Пакистану. Такође водим духовну бригу о иранским земљама у Исламбаду. Рећи ћу поштено: да, заиста мало људи у Пакистану зна за Православну Цркву. Главним задатком свог служења сматрам проповедање православне вере нашем народу и због тога у Пакистану организујем семинаре за ширење знања о Православљу. Преводим православну литературу на матерњи језик наших верника. Радим на заштити хришћана Пакистана – религиозне мањине која овде трпи ограничења. Пишем чланке против дискриминационих закона и за увођење једнаких права за све Пакистанце. Верујем да кроз Крст постајемо учесници у Васкрсењу. Ваш у Христу, молим за Ваше свете молитве за моје здравље и чврстину. Ако имате питања о Руској Православној Цркви у Пакистану, молим Вас да ми пишете на адресу: fr.joseph.rocpk@gmail.com.»


***

Свештеник Јосиф Фарук и Санавар Марко Свештеник Јосиф Фарук и Санавар Марко
Санавар Марко је инжењер-програмер, има диплому магистра у области информационих технологија. Бави се израдом и администрирањем веб-сајтова, решавањем IT-проблема и задатака. Врло је активан члан православне мисије у Пакистану. Васпитан је у Уједињеној презвитеријанској цркви Пакистана; о хришћанству су му причали његови родитељи, пастор и наставници у школи. Санавар је рођен 1986. године, завршио је Католичку средњу школу у Саргодхи. Православну литературу је почео да чита 2008. године; по савету свештеника Кирила Амера почео је да долази у Центар за проучавање Православља.

Центар за проучавање Православља у част Животворног Крста основали су свештеници Кирил Амер и Јосиф Фарук 2006. године. Санавар је једном недељно долазио на предавања која организује центар, читао је књиге о православној вери и њеној историји, био је активан учесник у дискусијама на семинарима.

Ево приче коју је Санавар Марко испричао оцу Јосифу о томе како је стекао веру.

Ране године

– Цело моје детињство и године ране младости протекли су у хришћанској средини. Читао сам Свету Библију, а моји родитељи и наставници су ме васпитавали у духу хришћанских вредности. Добро знам да треба да живим у складу са хришћанским заповестима и како да заштитим своју православну веру у Пакистану. Био сам обично, нормално дете, понекад ћудљиво и тврдоглаво, али сам увек слушао своје родитеље. Растао сам у исламском друштву, окружен муслиманима. И управо захваљујући вери мојих родитеља у њихову нераскидиву везу са Христом могао сам да останем убеђени хришћанин.

Много пута су моји другови муслимани у колеџу и на универзитету покушавали да ме поведу кривим путем, јер им је строго наложено да обраћају у ислам не-муслимане, али ми је крст нашег Господа Исуса Христа увек давао снагу да се одупрем.

Изучавање православне вере

Пошто сам стекао звање магистра у области информационих технологија и добио сам добар посао у приватној фирми, нисам имао материјалних проблема. Имам породицу у којој влада љубав. Све време сам с Богом: читам Свету Библију, идем у цркву на богослужења, молим се.

Санавар Марко Санавар Марко
За време студија на универзитету упознао сам се са житијем преподобног Сергија Радоњешког и од тада све као да се преокренуло. Једноставан живот овог аскете-подвижника буквално је преокренуо моје представе о томе како треба живети и веровати. Он је много година провео у шуми као отшелник потпуно сам, а кад је митрополит Алексије замолио да буде његов наследник Сергије је одбио, јер је више волео да остане обичан монах. Све ме је то веома заинтересовало и почео сам да читам о Православљу – све више и више. Као инжењер-програмер детаљно сам проучавао оно што сам на интернету могао да нађем о Православљу пре него што сам одлучио да постанем православац. Свети живот преподобног Сергија ме је у многоме надахнуо да пређем у Свето Православље.

Данашња ситуација у Пакистану и хришћанска вера

Као што је већ речено, васпитан сам у Уједињеној презвитеријанској цркви и похађао сам католичку школу и поштено признајем: управо ми је вера у којој сам одрастао помогла да живећи у исламској држави Пакистан останем чврст у хришћанству. Зато што је муслиманска мисао створила мноштво различитих лажних прича о нашој вери и о Сину Божијем Исусу Христу. Они такође тврде да је ислам једина савршена религија на свету. Никад не споримо с њима због строгих исламских закона у овој земљи. Многе хришћане, чак и оне који су се нашли у тамници, исламски екстремисти су убили због тога што бране своју веру у Христа. Ако почнемо да споримо с муслиманима они изјављују да хришћани наводно говоре против ислама и пророка и истичу лажне оптужбе против хришћана по члану 295-С («О богохуљењу»).

Коментар оца Јосифа о Крсту: Верујем да је Крст Христов стални извор снаге, наде и победе потлачене и страдалне хришћанске мањине у Пакистану. Из свог личног искуства знам да сваки пут кад наши верници виде Крст, они налазе Славу у сили Крста. С поверењем изговарају молитву Светом и Животворном Крсту и добију утеху и духовно исцељење.

Примање православне вере

Миропомазање Миропомазање
Моје студије и одласци сваке недеље у Центар за проучавање Православља у част Животворног Крста у Саргодхи потпуно су променили мој живот и све више сам осећао колико ми је потребна истинска вера. И зато сам још марљивије почео да се упознајем с делима о Православљу. И чуда су почела да се дешавају у мом животу: сваки пут кад сам гледао икону Спаситеља на зиду Центра Светог Крста за проучавање Православља осећао сам да се Христос обраћа мени лично. И схватио сам да ме позива да живим животом истинске вере – оне вере коју је Спаситељ предао Својим апостолима. На крају сам одлучио. Рекао сам «да!» Христу – нашем Господу и Истинском Богу.

Одушевљен сам подршком и помоћи које отац Јосиф и отац Кирил пружају онима који желе да схвате истину Православља. Прво сам долазио на службе (оци Јосиф и Кирил су служили Литургију недељом, а бденије уочи празника) и слушао сам проповеди и приче оца Јосифа о историји Руске Цркве – то ме је надахњивало! А кад је овамо први пут дошао отац Адријан Аугустус, који предводи Православну мисију у Пакистану у име Архистратига Михаила, обавио је нада мном тајне Крштења и Миропомазања. После ове две тајне мој живот се потпуно преобразио. Већ следећег дана сам учествовао у Светој литургији пре које сам постио и исповедио се тако да сам сад у пракси осетио оно о чему сам пре тога знао само теоретски, проучавајући дела о Православљу.

***

Увек се молим за Руску Православну Заграничну Цркву, чије присуство је значајно за Пакистан. Захвалан сам Његовом Високопреосвештенству митрополиту Илариону Источноамеричком и Њујоршком (Капралу) – првојерарху Руске Заграничне Цркве, свештенику Адријану и руском православном клиру у Пакистану због тога што захваљујући њиховом труду верници ове земље имају могућност да живе под окриљем истините Цркве. Сви ми сад у потпуности можемо да се придржавамо традиције Мајке-Цркве, јер је учествовање у Светој литургији – основа живота у Цркви.

Радујмо се томе што нас Бог позива да напредујемо ка новим висинама и успесима светог руског Православља у Пакистану. Благодаримо локалном пакистанском клиру због његових напора да нам обезбеди преводе молитвеника и друге православне литературе на наш матерњи језик – то је огроман извор духовног раста верника.

Захвалан сам оцу Јосифу због тога што је нашао времена да саслуша причу о мојој вери и што је написао нешто као «Прича о обраћењу у Православље» за читаоце у Пакистану и у целом свету. Захваљујем му за то што је благословио мене и моју породицу.

Свештеник Јосиф Фарук

Превод с енглеског Дмитриј Лапа

31 октября 2013 г.

...
Комментарии
Здесь Вы можете оставить свой комментарий к данной статье. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке
Войдите через FaceBook ВКонтакте Яндекс Mail.Ru Google или введите свои данные:
nena21 декабря 2013, 04:00
Свака част! Марков примјер помаже не само онима који још нису упознали тајне праве вјере, већ и сваима нама који можемо Богу захвалити што смо рођени као православци, али заборављамо шта значи живјети у православном духу.
Рада Ђорђевић20 декабря 2013, 22:00
Слаба Богу за све ! Све што дише нека хвали Господа !
Храм Новомученников Церкви Русской. Внести лепту