Потресна судбина Смиље Јаковљевић

Светлана Лајовић

    

Смиља Јаковљевић је рођена у Пећи. У Црну Гору бјежи током сукоба на Косову, пошто јој је запаљена породична кућа. Од тада сваки дан бори битку за голо преживљавање. О њој се брине једино свештенство Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици које јој, осим хране, обезбјеђује и одјећу и обућу.

У Храм смо дошли на позив управника Народне кухиње, свештеника Миомира Вулевића. Испричао нам је причу о Смиљином тегобном животу, о томе како је зашла у шесту деценију, коју гази сама, остављена од породице и људи.

Без икога

Од када је избјегла са Косова, Смиља је са сестром Љиљом, која је бринула о њих двије, живјела у бараци на Конику. Болесна и неспособна да брине о себи, Смиља прије неколико мјесеци остаје и без сестре, а убрзо и без крова над главом. Каже нам да у свијету има браћу и сестру који јој се не јављају. Препуштена сам судбини на милост и немилост, тврди Смиља.

- Смиља није способна да ишта ради, јер болује од благе менталне заосталости. Као мала имала је дјечју парализу, која је оставила трајне трагове на њеном тијелу, посебно рукама – рекао нам је отац Миомир.

Смиља нема документа, осим крштенице и старе личне карте, што додатно отежава њен боравак у Црној Гори.

Сељења

Када је остала без крова над главом, Смиља је живјела код неколико ромских породица. Посљедњих неколико седмица живјела је код ромске породице, која је очекивала да им Смиља плати за смјештај.

    

- Неколико дана је нијесам видио у кухињи и био сам забринут – испричао нам је отац Миомир.

Начелник Народне кухиње, која храни 167 особа, додаје да је Смиља сваког дана око 10.30 сати долазила по топли оброк и хљеб. Намјерно сам инсистирао, тврди отац Миомир, да Смиља долази у Храм по оброк.

- Док јој се доносила храна никада нијесам знао да ли је на крају ишта успјела да поједе или су јој породице са којима је живјела узимале њено сљедовање – казао је отац Миомир.

Када се појавила послије неколико дана, како је рекао, била је изубијана, са модрицама, подливима, испечена.

- Били смо згрожени када нам је испричала како су је дјеца из породице у чијој је кући становала малтретирала – навео је отац Миомир.

Апел за помоћ

Он је објаснио да је Смиља практично на улици и да ће црква наставити да јој помаже у храни, одјећи, обући колико год може, али да њој треба хитно обезбиједити кров над главом.

- Питам се да ли неко овој жени може помоћи, која је неспособна да се стара о себи, да је збрине нека институција, организација или било ко – рекао је отац Миомир.

Побједа је контактирала „Комански мост“, гдје је добила одговор да се само преко процјене Центра за социјални рад, може неко упутити тамо на смјештај.

Молимо све који могу помоћи Смиљи Јаковљевић да потраже оца Миомира Вулевића, који је у Храму од 8 до 14 сати сваког радног дана, по могућности што прије.

Тучена усијаним жарачем

Јаковљевић нам је испричала да је на дан када је претучена отишла да купи хљеб и да су је дјеца ромске породице, код које је живјела, тукла усијаним жарачем, оптужујући је да им је украла новац.

- Толико су ме ударали да данима нијесам могла на ноге да станем. Тек послије неколико дана сам смогла снаге да одем у хитну. Закључали су ме у кућу да не би некоме могла да кажем шта ми се десило. Била сам гладна данима и било ми је ужасно хладно. Иначе, ћебад немам и када спавам сва се тресем по цијелу ноћ – рекла је она.

Јаковљевић тврди да више не смије да се врати у бараку, гдје је претучена, и да не зна гдје ће.

16 января 2014 г.

Комментарии
Здесь Вы можете оставить свой комментарий к данной статье. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBook ВКонтакте Яндекс Mail.Ru Google или введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке
Храм Новомученников Церкви Русской. Внести лепту