Встреча с Православием

Анатолије Заболоцки. Русија. Села. Градови. Ликови. Земља

Портал Православие.Ru наставља да објављује фотографске радове приказане на изложби „Руска Православна Црква. Резултати двадесетогодишњег рада: 1991-2011. године“. У наставку су приказане фотографије из ауторске галерије Анатолија Заболоцког.
О аутору



Анатолије Дмитријевич Заболоцки рођен је 1935. године у Сибиру, у Краснојарској покрајини.

Сверуски државни универзитет за кинематографију, смер оператер, завршио је 1960.г.

Радио је у 9 филмских кућа у СССР као камерман-редитељ. Снимио је 15 уметничких филмова: „Алпска балада“ („Беларусфилм“), „Кроз гробље“ („Беларусфилм“), „Безумље“ („Талинфилм“), „Пећи-клупице“ (филмски студио „А.М.Горки“), „Шибиковина црвена“ („Мосфилм“), „Понор“ („Ленфилм“), „Целивају се зоре“ („Мосфилм“) и др., као и 8 краткометражних документарних филмова као оператер, коаутор и режисер.

Од 1977. године се бави фотографијом. Од тада су изашла 24 издања с фотографским радовима А.Заболоцког: књиге, албуми и фотокалендари резултат су многих путовања по бескрајним пространствима Совјетског Савеза и Русије. Аутор истиче да му је најзанимљивије било да ради на два издања књиге В.И.Белова „Слога“, В.Солоухина „Писма из Руског музеја“, јубиларном издању „Слово о Игоревом походу: 800 година“ и фотокњизи „Лик Православља“. Сећања А.Заболоцког о сараднику и другу „Шукшин у кадру и за кадром“ изашла су у заједничком издању с В.Беловом 2002. године.

Изложба фотографских композиција „Русија. Села, ликови, земља...“ представљају резултат скоро 30-годишњег стваралаштва уметника-фотографа Анатолија Заболоцког. С великим успехом је одржана у Храму Христа Спаситеља у Москви.

А.Заболоцки се из света филма после смрти Василија Макаровича Шукшина посветио фотографији. Колективну уметност филма заменио је уметношћу фотографије, која је плод стваралаштва једног мајстора.

Стварајући на фотографској траци свој свет он ради насамо с природом. У обиласцима градова и села, често пешке, с тешким бременом апаратуре, у тешким временским условима, по мећави и по мразу, кад се оптика „зноји“, мерни уређаји лажу, а извори напајања престају да раде, очи уметника хватају сижее, за које сам каже: „Живот ми је подарио да видим“.

Мајстор нам као драгоцени дар поклања лепоту родне груде, лепоту људи, који живе на њој, све што у вреви и журби не примећујемо, трчећи поред свега због, како нам се чини, веома важних послова.

Већина радова приказаних на изложби ушли су у изванредно издање „Ликови Православља“.

Док човек разгледа радове уметника, обузима га мисао да је мајстору дата благодат љубави према свему чега се дотакне његов поглед и да ову љубав обилато дели с гледаоцем.

И од тога се рађа болан осећај припадности истим коренима, истој земљи, која се зове „Русија“.
Комментарии читателей
2013-03-31
22:38
NICOLAE:
THANK YOU VERY MUCH. SOME GREAT PHTOS. I'LL WAIT AND SO ON IN FUTURE. MY HEARTFELT GREETINGS.
KOLEA.
2013-03-31
22:36
kolearus@hotmail.com:
THANK YOU VERY MUCH. SOME GREAT PHTOS. I'LL WAIT AND SO ON IN FUTURE. MY HEARTFELT GREETINGS.
KOLEA.
Ваш комментарий

Здесь Вы можете оставить свой комментарий к данной статье. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.

Ваш комментарий:
Ваше имя:
Ваш e-mail:
(опубликован не будет)
Введите число,
напечатанное
на картинке: