Арно Гујон на путу француско- српског пријатељства

,,Солидарност за Косово“ у Ораховцу и Великој Хочи

Оливера Радић

    

У уторак 31. децембра у Ораховац и Велику Хочу је стигао Божићни конвој хуманитарне помоћи из Француске, који је за децу Косова и Метохије прикупила и допремила НВО,, Солидарност за Косово“. На челу екипе која је помоћ допремила, био је оснивач и директор ове орагнизације Арно Гујон. У порти цркве у Ораховцу, окупила су се деца да поздраве госте из Француске и да приме дарове који су за њих пристигли. Од Арноа Гујона смо сазнали да је ово 30 конвој хуманитарне помоћи за Косово од како је 2004. основана ова организација у Француској. Он није крио радост што је опет у Ораховцу и Великој Хочи, где је први пут дошао 2006. године и од тада редовно долази.

    

-Увек нам је драго да се сусретнемо са овдашњим живљем, да разговарамо с њима, да им делимо помоћ, која је преко потребна - истиче овај млади Француз. Чини ми се, доста сам пропутовао на Косово ових задњих десет година, и Метохија је увек нешто посебно, ситуација је тежа, али људи су увек гостопримљиви и увек нам је драго да се вратимо. Пејзажи су прелепи и доста се разликују од кућа које су у тешком стању. Нажалост, осећа се да је то сиромашни крај, од кога су сви окренули леђа и ретко ко дође овде. Чини ми се да је Метохија још у тежем положају него што је Косово, зато се увек трудимо, кад смо на Косову и Метохији, да поред централног и источног Косова посетимо и Метохију. Јуче и данас смо били у Сувом Грлу, Бањама, Црколезу, Високим Дечанима, Великој Хочи, Ораховцу, а у суботу и недељу смо били у централном и источном Косову. Овај конвој представља велики труд наших добровољаца који су организовали акцију и пуних шест месеци учествовали у њој. Наши добровољци контактирају фирме, то је доста напорно, јер морамо да им објаснимо шта радимо, у каквом положају живе Срби по селима на Косову и Метохији и онда да сакупљамо и да препакујемо сву помоћ. То тражи много редовности, регуларности, али на крају се исплати јер добијемо робу високог квалитета што је и најважније. Сва роба је нова, састоји се од обуће, одеће, школског прибора и играчака за децу. Возили смо 30 сати како бисмо дошли до Косова, добровољци су узели одморе у својим фирмама. И славићемо Нову годину овде, то је за мене постала традиција. Могу слободно да кажем да сам славио више нових година овде него у Француској, ово ми је десети пут. Ове године ћемо славити у Грачаници, у некој кафани, ресторану, сви заједно, биће нам лепо.

    

Са Арноом је на Косово и Метохију стигло и осам младих добровољаца из Француске. По српским срединама су они истоварали пакете са хуманираном помоћи и делили деци. Међу њима је била и љупка девојка Кеми. Први пут је дошла на Косово и Метохију, а то је уједно и њен први долазак у Србију. Одлично говори руски језик, а у разговору са њом сазнали смо да јој је мајка Рускиња, а отац Француз. Разлог свога укључења у овакву организацију, она нам је објаснила на следећи начин:

-У Француској, одакле ми долазимо, је добар живот, а мени је драго што сам овде, где се тешко живи. Много је важно да помажемо овој деци, јер њихов је живот тежак, она страдају, али опет говоре са нама, смеју се, добра су. Додатни разлог што сам овде је и чињеница да је моја мама Рускиња, да имам руске корене, и да знам да су Срби браћа и сестре за нас и нама је пријатно. Моји прабаба и прадеда су емигрирали за време револуције из Русије у Француску, било је много тешко за нас, такође, и много људи из наше породице је убијено. Зато мислим да је важно да се помаже. Ја у Француској учим право и хоћу да специјализирам и да помажем деци, породицама. Знам да у свету људи не мисле или мало мисле о људима који страдају широм света, можда кад гледају на телевизији кажу ,,Јој, како тешко живе!“, али потребно је, важно је, да се помаже и још више да се дође и да се види, да и ови људи виде да смо овде и да мислимо на њих.

    

Иначе организација ,,Солидарност за Косово“ је основана у Француској после мартовског погрома на Косову 2004.године. Тада је Арно Гујон имао 18 година и гледајући на телевизији снимке тог антисрпског погрома, био је шокиран да се такве ствари догађају у Европи на почетку 21. века. Уследиле су осуде тога насиља, али нико ништа није предузимао. У овом младом Французу се јавила идеја, жеља, да са братом оснује хуманитарну организацију и да српској деци, жртвама погрома, однесе играчке. И тако је почело. После прве посете Косову почео је да учи српски језик, упознаје људе и ангажује се на информисању француске јавности о ситуацији на Косову и Метохији, доносећи фотографије и снимке са терена. Њему се прикључио и један број младих, али озбиљних и отворених људи који су желели да помогну. Арно је у породици слушао да је Француска била пријатељ Срба у Првом и Другом светском рату, али је био сведок да је Француска међу првима признала независност Косова. Међутим, Арно сматра да је народна дипломатија често другачија од званичне државне дипломатије. Народ негује старо француско-српско пријатељство, а то је присутно и у војсци, што показује чињеница да су француски војници 1999. на Косову помагали Србима.

Срби и даље имају пријатеље у Француској, каже Арно,- и ми смо ту да повећамо те осећаје у народу. У писмима која стижу у нашу организацију пише и нпр. ,,мој деда и прадеда су се борили на Солунском фронту“ или људи кажу да се моле за Србе на Косову и Метохији. Неки људи помажу јер саосећају са Хришћанима који страдају у Сирији и Египту, и који се ужасавају да се тако нешто дешава и у Европи и то на два сата авионом од Париза.

Арно је недавно и успео да користећи своје везе, закаже интервју владике Теодосија за француски лист ,,Фигаро“, како би широка француска јавност сазнала о страдању Хришћана на Косову и Метохији, о страдањау цркава и манастира. Из разговора са Арноом смо сазнали још и то да иза добровољаца који су укључени у рад организације стоји и више од 6000 донатора. Поред појединаца, организација има сарадњу са неким фирмама гардеробе и једном су организовали конвој гардеробе за болнице широм Србије. Њихова организација, је само у току прошле године допремила на Косово и Метохију 40 тона хране, не рачунајући одећу и друге врсте робе, и по неким проценама укупна вредност помоћи од 2004.године до данас прелази 1,3 милона евра. Организација је од самог почетка успоставила сарадњу са Рашко-призренском епархијом, а 2011. је званично потписан споразум о хуманитарним пројектима. Од Цркве добијају информације са терена, каква помоћ треба и коме треба. Ова организација је у више наврата помагала рад народних кухиња на Косову и Метохији, купили су 85 коза ,,алпина“ за фарму коза, две године за редом су водили децу са Косова и Метохије на море и имају пуно пријатеља међу Србима који на овим просторима живе.

Арно сада има 27 година, инжењер је, а ово што ради је по његовим речима,,избор срца, и живот има више смисла кад се човек бави нечим корисним и ја сам изабрао овај пут“. Арноови родитељи су прихватили овај његов позив, подржавају га и кад год могу помажу. Ожењен је Српкињом из Француске и волео би да се крсти и венча у Српској православној цркви. Посебно воли манастир Високе Дечане. Монаси који живе на Косову и Метохији су по њему оличење храбрости и мудрости, а српски народ је достојанствен у својој муци и страдању. Његова организација ће и даље помагати, али би више волео да се ситуација промени, и да људи могу да слободно раде, иду на своју њиву и живе од свога рада, као што је то свуда у слободном свету.  

Оливера Радић

5 января 2014 г.

Комментарии
Здесь Вы можете оставить свой комментарий к данной статье. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBook ВКонтакте Яндекс Mail.Ru Google или введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке
zorica25 февраля 2014, 17:00
sinoc sam gledala emisiju o ovom divnom momku i njegovom radu.Odusevljena sam njegovom upornoscu i verom u srbe. Cini mi se da ni sami vise o sebi ne mislimo tako lepo kako nas on dozivljava.Treba mu dati vise prostora u medijima , sigurna sam da bi se puno mladih prikljucilo u volonterskom, humanitarnom radu.
slobodanka mladenovic25 января 2014, 01:00
Gledam i placem .Samo zelim da gospodin Arno ima dug , dug i srecan zivot.Hvala gospodine Arno sto volite Srbiju. Slobodankaslobodanka mladenovic
Храм Новомученников Церкви Русской. Внести лепту