Материалы 15 мая 2018 г.

Молитвенная связь со старцем Ефремом очень сильная. Геронда все знает о том, что происходит в нашей обители. Он молится за нас. И каждый раз, когда я мысленно прошу его о помощи, – все наши проблемы разрешаются.

«Дети считают нас лгунами и обманщиками почище киношных злодеев», – многодетная мама Татьяна Иванова размышляет о принципах христианского воспитания детей.

Суровые скалы всевозможных оттенков, лазурное море, благоухание южных цветов – все это непередаваемо прекрасно и утешительно для души, любящей красоту Божьего мира.

«Во что бы то ни стало» – вредная для души установка. Мы стремимся что-то сделать, пытаемся в разные двери стучаться – не получается. А не забываем ли мы, что во всем этом Промысл Божий? И нам нужно понять, для чего все именно так происходит.

Я не помню, кто из нас – я или моя давняя подруга Аня – произнес это словосочетание: «черный лес обид». «Да, черный лес, – говорила Аня, – он вырос во мне, и я в нем кружу и не знаю, как из него выбраться…» Как могу я помочь ей? И могу ли?

Мы призваны не растворяться в мире, но и не уходить из него, потому что христиане – это семена, которые должны быть брошены в землю и принести плод.

В связи с волнениями вокруг вопроса о предоставлении автокефалии, по просьбе редакции «Православная жизнь», Управляющий делами Украинской Православной Церкви митрополит Антоний (Паканич) рассказал о реальном положении дел.

А ведь небожители и вправду составляют из себя войско.

По данным, представленным Архиерейскому Собору, в столице России сейчас одновременно возводятся около 40 храмов. Это уникальная ситуация для любого мегаполиса. Организация строительства на московской земле, не говоря уже о храмостроительстве, дело, мягко говоря, непростое.

Про антихриста я читал много, и у разных авторов. Но самое убедительное свидетельство о нем довелось мне услышать в маленькой закопченной котельной провинциального Дома Культуры, где трудился кочегаром мой приятель Лешка.

The decision was taken after hearing a report from His Eminence Metropolitan Clement of Kaluga and Borovsk, chairman of the commission for the compilation of the Russian Orthodox Church’s Menaion, or calendar of saints, with the proposal to include two ancient Georgian saints and three ancient saints who labored in Western lands before the Great Schism of 1054.

In its statement, posted on the Bulgarian Church’s official site, the Synod declares that its position towards sin remains unchanged.

“This important date was a subject for consideration at the meeting of the Holy Synod today,” Vladimir Legoida, the Chairman of the Synodal Department for Church and Society and Media, told journalists yesterday, “and it was decided to hold festive memorial events, conferences, concerts, and exhibitions dedicated to the 1030th anniversary of the Baptism of Rus’ in our metropolitanates and dioceses.”

The Orthodox Church firmly teaches that marriage is the holy and sacramental union between one man and one woman, and that any other type of “marriage” is sinful, and that any sexual activity outside the bounds of sacramental marriage is sinful.

Saint Gerasimus of Boldino, whose secular name was Gregory, was born in 1490 at Pereslav-Zalessk. In his early childhood, he often went to church to attend the divine services.

Saint Nicephorus, the “most luminous star of the Church of Christ,” who delighted the hearts of the faithful “with divinely inspired teachings,” was born around 1750 at Kardamyla on the Greek island of Chios, and his family name was Georgios, or Georgos.

The Martyr Bata, a monastic, lived during the fourth century in Persia and labored there in one of the monasteries.

On May 1, 1497 Tatars invading Russia killed Metropolitan Macarius of Kiev and All Rus in the village of Strigolovo, at the River Vzhischa, where the saint was conducting divine services.

The holy New Martyr Acacius was born at Neochorion, Macedonia near Thessalonica in the eighteenth century. The oldest son of Bulgarian peasants, he was named Athanasius at his baptism.

The holy New Martyr Ignatius was born in the village of Eski Zagora in the Trnovo region of Bulgaria, and was named John in Baptism.

This holy New Martyr of Christ was born in Demitsana in the Peloponnesos. His parents were Panagiotes and Maria, and he was given the name Eleutherius in Baptism.

'I have a premonition. I have the certainty that I am destined for terrible trials, but I will not receive a reward for them in this world… Perhaps there must be a victim in expiation in order to save Russia. I will be this victim. May God’s will be done'!

The Romanov children—the Grand Duchesses Olga, Tatina, Maria, Anastasia and the heir, Grand Duke Alexis—were extraordinary in their ordinariness. Despite being born in one of the highest and most enviable positions in the world (from the secular point of view), and having access to all possible worldly goods, they lived and were brought up like ordinary children. Even more amazingly, despite being surrounded by a court environment made up of the entirely secular, godless and apostate aristocracy, the children grew up to be pious god-fearing and endowed with all manner of Christian virtue.

In them we can trace the history of love—Nicholas and Alexandra as betrothed, then as husband and wife, and then with their firstborn child. Finally we see them all—as we see them depicted on icons.

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј а саслуживали су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и чикашко-средњезападноамерички г. Петар из Руске Заграничне Цркве; Преосвећена господа Eпископи сремски Василије, бачки Иринеј, банатски Никанор, средњезападноамерички и новограчанички Лонгин

Повод за разговор са Драганом Филиповићем, новинаром и писцем из Шапца била је његова књига ратних прича „Војникова бресква“ која обједињава три рата – Први и Други светски и „наш рат“

Проценат малигиних обољења је у порасту у скоро сваком граду на Косову и Метохији. У Косовској Митровици утврђен је пораст од обољења “Хидатидне моле“ за неколико десетина пута већи него пре 1999.године, тврди др Дарко Лакетић који ће руководити Комисијом за истрагу последица НАТО бомбардовања.

Литургија је попут гигантске секире, забодене у срце пакла. Она је смрт смрти, шкргут демонских зуба, дах Духа Светог у људима, благоуханије срца Христовог, рајска роса која хлади врелу пустињу света. Док се служи Литургија, рајски љиљани још увек цветају у душама што воле лице Божије.

Влада Србије, на иницијативу предсједника државе Александра Вучића, спремна је да финансира грандиозни филмски пројекат о страдању српског народа, Јевреја и Рома у Јасеновцу, пишу београдске Вечерње новости.

У Организацији Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, у Бијељини ће данас бити обиљежено 26 година од страдања припадника ЈНА у Тузланској колони.

У херцеговачком селу Мркоњићи (родном месту Св. Василија Острошког и Тврдошког) и ове године је свечано прослављена храмовна Слава цркве подигнуте на темељима Светитељеве родне куће. Св. Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ Григорије, новонаречени Епископ Франкфуртски и цијеле Њемачке, уз саслуживање новонареченог Епископа Захумско-Херцеговачког и Приморског архимандрита Димитрија

Његово Високопреосвештенство Митрополит бориспољски и броварски Г. Антоније, који је поводом празника Светог Василија Острошког гост Епархије будимљанско-никшићке служио је са Његовим Преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким Г. Јоаникијем, у шесту недјељу по Пасхи, на дан када наша света Црква Православна прославља Светог Апостола Јакова, сина Зеведејевог и Светога Игњатија Брјанчанинова, 13. маја 2018, Свету Архијерејску Литургију у Пивском манастиру.

У разговору са протојерејом Милорадом Милинковићем, настојатељем Канцеларије Православног душебрижништва у Верској служби Министарству одбране и Оружаним снагама БиХ и јерејом Немањом Лакићем, главним војним свештеником у Заједничком штабу ОС БиХ

Дан успомене Светог оца нашег Василија Острошког и крсна слава Богословског факултета у Фочи који носи светитељево име свечано је прослављен у храму Светог Саве у Фочи.

То је јединствени случај у светској историји Православља. Никад није било ниједног ђакона који је постигао тако нешто као патријарашки архиђакон Андреј Мазур.