Материалы 29 июня 2011 г.

Печатается по изданиям: Каноник или Полный молитвослов. - М.: Издательский Совет Русской Православной Церкви, 2007. Псалтирь следованная. - М.:Издательский отдел Московского Патриархата, 1978. На церковнославянском языке, церковнославянский шрифт.

Цель гендерной идеологии и принимаемых в ее духе законов – произвести, в том числе при посредстве школы, глубинную антропологическую мутацию и онтологическое переструктурирование человеческого общества. Потому что предлагать в качестве примера учителя-транссексуала – значит вызвать у детей и подростков не что иное, как глубокое замешательство в определении их собственной идентичности.

Преподобный Моисей (в миру Тимофей Иванович Путилов, 1782–1862) родился в городе Борисоглебске Ярославской губернии в благочестивой купеческой семье...

Надо или говорить «то», или молчать. Все, что «не то», не просто словесный мусор. Добрая половина Соломоновых притч посвящена силе слова, красоте слова, опасностям от неумелого обращения со словом. Этот грандиозный опыт веков должен быть востребован, чтобы в пределах своего Богом отпущенного срока люди научились освобождать смысловое содержание жизни от заслоняющего его хаоса ненужностей и второстепенностей.

У Државној Третјаковској галерији отворена је изложба ремек дела древноруске уметности, која је по свом уметничком, просветитељском и мисионарском значају од непроцењиве вредности. О изузетној изложби, за портал Православие.Ru говори Генерални директор Државне Третјаковске галерије Ирина Лебедева. Њене организаторе водила је иста идеја, као и изасланике Кијевске Русије при избору православља за државну религију: могућност да се кроз највише облике уметничког израза, инспирисаног лепотом божанског, пронађе пут до духовног савршенства и у сопственом бићу.

Видовданска беседа се обично посвећује одбрани слободе. Видовданска етика и јесте етика мушкости и жртвовања за одбрану слободе. Али, ми данас не живимо у временима у којима слободу треба бранити. Наша слобода је, нажалост, у много чему већ изгубљена. Ми живимо у временима унутрашње окупације. Иако су наше државе, наизглед, слободне и независне, сви знамо да је то само привид. Јер, те државе, њихови управљачи и њихове институције – и политичке, и просветне, и културне – раде све супротно интересима нашег народа.

Нигде се парадокси неба и земље нису тако срдачно загрлили као у историји рода српскога. Загрлили видовданским загљајем. На данашњи дан наша се народна душа кроз косовски подвиг венчала са небеском правдом. У име целог народа честити Кнез се приволео Царству небеском. И ми смо, једном за свагда, изабрали небеску правду за народни идеал и постали њена драговољна жртва.

Обележавање Видовдана на Косову и Метохији јутрос је почело централном прославом у манастиру Грачаници где је у порти манастира Патријарх српски Иринеј служио Св. Литургију уз саслужење Епископа Врањског Пахомија, Епископа Рашко-призренског Теодосија и 30 свештенослужитеља из више Епархија СПЦ.

Серија документарних филмова «Руски избор» и «Руси без Русије», је без преувеличавања, постала значајна појава у нашој култури током последње деценије. Вишегодишњи пројекат – укупно 30 филмских остварења – прати једну од најврелијих тема у историји Русије: грађански рат и судбину белог покрета. Ауторима филмова, међу којима су Никита Михалков, Гаљина Огурнаја, Елена Чавчавадзе, Јуриј Јармољин, Ирина Бахтина, Татјана Карпова, је успело да пронађу и обједине до сада непознату архивску документацију и сегменте хроника. Међутим, највећа вредност су живи сведоци времена - људи, преко чије личне трагедије се разоткрива трагедија целог народа.

Скоро нико од руских емигрантата до краја живота није могао да се помири са тим да је заувек отишао из Русије. Веровали су да ће се обавезно вратити у отаџбину. «Да, ја желим да умрем у Москви и да будем сахрањен на Донском гробљу, имајте то у виду. На Донском! У мом крају. То значи, ако ја умрем, а Ви будете живи, и нико од мојих не буде жив, продајте моје панталоне, моје књиге, и одвезите ме у Москву», – писао је Иван Александрович. Машта православног писца, рођеног Московљанина Ивана Шмељова се остварила данашњих дана.